Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 401

Фури доведе француски социјализам у систематски ред и даде му научни облик, али то је све била теорија, коју је требало привести у праксу, а то покуша богати ииглес Роберт Оиен. Он предузе уараву кад једном фабриком у Шкотској 1800, гол. и ту поче да оствара идеје социјалпзма и комунизма, а 1823. поиуди се парламенту да у цијелу Ирску уведе кому= низам и па тај начин да поправи благостање народа. Тај покугаај испочетка папредоваше, али чим Овен поче примјену комунистичких теорија, рад се окрену наопако, а он, мислећи, да је томе крива вера, усвоји и социјонална начела Фуриева, па пошто на то потроши све своје богаство и изигра сам себе, заједно са социјализмом и комунпзмом, остави Европу и оде у Америку. али тамо про|е горе \ него ли у Европи. Тп јалови покушаји, да се теорије комунизма и социјализма приведу у праксу, нијесу ни мало опаметиле социјалисте него су они и даље продужили обману свијета са својим начелима. Још један пут испаде им прилика, да се окушају на практичном пољу и да се освједоче о неваљалости својих теорија. То је било 1871. год. када су Пруси поразили Французе и заробили Наполеона, посљедњег цара Францускога у тој опћој забуни, социјалисте и коиунисте, докопају се владе, те је та влада позната под именом; „влада Париске Комуне," а крунисана је, са најгрознијим; деморализмом и крвопро лићем. Али ни то није могло истријебити, те друштвене паразите, него се они и данас хвале и размећу, по свему свијету ; са својим начелима, као једино спасавајућим теоријама друштва љуцког. Само нам је примјетити, да су се та начела данас

I поцјепала, те се њемачки социјализам и комунизам разликује од социј ализма и комулизма француског. Као гкавну сметњу вамретку човјечанства ставља, социјализам п комуннзам, у првоме реду религију, приватну својпну п садашњи облшс брака, а у то троје концентрисане су све устапове данашњег друштва. 0 религији је говорено у другом одломку ових покушаја и ту је доказаио, да без религије неможе бити говорани каквоме друштву ни држави, нити човјечанство може опстојати без религије. Приватна своЈина тако^е је потребиа ва опстанак друштва, а што социјализам и комунизам трабуни о пропасти свијета ради капиталиста, то су само шупље I фразе. Истина је да је Малтус цифрама доказао, да се љуство умножава у геометријској постепеностп, а срества за опстанак у постепености арнтметичној, али то је само Малтусова теорија, која се још до данас није искуством посвједочила. Но, па када би та теорија била и истинита, шта би онда капиталисте биде криве? Узмимо да нема капиталиста ни приватне својине, него је све опће и свак ради, опет би по Малтусовој теорији, дошло оно вријеме опћег сиромаштва, а фактично би дошло прије, него иначе 3 јер ту би се радило слабије и производило би се само толико, колико је за живот потребно, па када би дошла само једна неродица, пропаде цијело друштво, пошто нема капитала. Али није само капитал ради овога потребан, него је капитал потребан као средство, које унапређује културни живот народа. То признаје и сам велики поборннк социјалзма Ласан, па шта више он, ако и нехотице признаје, да неможе никако ни бити говора