Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 402

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

о култури. „Народи, који су личнопотпуно слободни, као индијска ловачка племена, не могу с тога никад до каквог капитала доћи, па сљедствено не могу никаква корака ни у култури учинити 1 ).'' Из ове изјаве, може се извести са свим правилан логични закључак, да је капитал неопходно потребно срество за човјечанство, али то ништа не смета баш самоме Ласалу и његовом колези К. Марксу 2 ). да на најгрубљи начин говоре о капиталу и капиталпстпма. Право на личну својину, лежи и у самој природи човјечијој. Душевне и тјелеспе моћи, код људи су различите, па по јачини и развитку ових моћи, прибавља он себн и ствари потребне за живот, а онај који има развјерије моћи душевне н тјелеене, тај нетто заради вшпе, него му је за живот потребно, и онда је са свим прпродно, да он има право на тај преостатак. Са тим се потпуно слаже и познати филозоф Шопенхауер, 3 ) и тако тврдња, да капитал смета друштвеном напретку, сасвим пада, као најпростија екстраваганција. Социјализам Шарла Фурија није велпки пријатељ ни цивплизације, јер сматра цивилизацију као чпњеницу, која усавршава друштвене невоље. „Цивилизовани поредак сваки порок, који варварство у малом претставља, уздиже до таког савршенства, коЈе Је огрезло у лажи, двосмислености и лицемј ерству 4 )." То Фури доказује тиме, што вели, да цивилизовани поредак треба раскоша, а раскош је узрок многоме злу, али то се децизивно осуђује већ и тиме, што је позната истина, да цивилизација иде за тијем, да изобрази '). Гег. БаззаНе: „Ва8*1а1-8сћи12е," стр. 80. 2 .) К. Магх: „Кар11а1. и 3 .) „Раге^га" св. П. стр. 257. *). Сравни фр. Енгедса: „Развитак социјализма" стр. 15.

човјека умно и физичкн, а да ли ће човјек јести из сребрног или стакленог посуђа, или ће он носити одијела од злата и свиле. или од вуне и памука, то није посао цивилизације, него су то мајсторије, којекаквих гигерла, који се удаљују од цивилизације, а приближују се мајмуниеању; осим ако су у стању да буду раскошни. У осталом, можда нам Фури, са тим отентатом на цивилизацију даје знак да идемо у шуму, као што нам је викао и Русб. До највеће глупости долази социјализам са својом теориЈама о браку, а с њиме се слаже и комунизам. Фури у ноћ поменутом дјелу: „Слика домаћег реда а искључуЈ'е трајни брак, као штетан по друштво. „Брак у сувременом другатву но пружа ни ј *едног јемства, ниги икој*р среће, к°Ју супрузи неби могли наћи у случа. јевима потпуне слободе 1 )." — велн Фури, а његови најближи садругови Бак}'нисте, умствују, да се са браком присваја жепа у личну својину, те се са тиме, с јодне сгране, окива слобода жене, а с друге стране, онемогућава се да и други могу уживати у љубави те жене, као и она у љубави других људи. Социјализам и комунизам дакле нећо брака, те најсветије друштвене устапове коју је и сами Бог са свој'им благословом освјештао. Брак је најчвршћи темељ породице, а друштво ј *е скуп породица, и тако ј *е брак темељ друштва. Уништилп се брак, уништена је и породица, а онда пропада и друштво. Слобода, у браку се ни мало не скучава, ј - ер прије него ли се брак закључи, слободан је избор са киме ће '). Сравни: „Социјализам и — Хришћанска брак" („Истина" за 1886. стр. 362).