Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 415

покајања п освећења Духом у тајни причешћа, а при томе осјећате у своме срцу позив Спаситељев: ПрШ/ИИТ!, 1ЛДИТ!, П( есГћ Т^ЛО .ИО(. . . . ПГиТ! [П Н(А К(Н. ПА €(Тћ крокк Л10-*. Христос је у вама, кад љубите Његову свету пркву, коју је Ои сазидао (Мат. 16, 18.), коју је Он ( тажллт, кј)ок1и Скоио (Дјела ап. 20. 28); је ли вам је жао, кад је снађе невоља, ако настојпте, да се рашири и процвјета, ако поштујете њене свете установе и уставе, ако вас радује њена љепота, њено свечано послужење, молитве и пјесме, накићени свети храмови и т. д. Св е то дише Христовим духом, јер је Он још као дијете назвао цркву кућом Свога Оца («Лук. 2. 49.). и најпослије, гонећ оне, који су опако ври. јеђали светињу храма, узвикнуо је: до.ии 'Отцл жо(го н( д^.тит! Д0Л10/ИТ). т оргок .ш (Јов. 2, 16.). Исто тако без сумње је Христос у вама' кад љубите оне, које и Он љуби и дате нам врлине; милосрђе, благост, смиреност, нраштање, увреда, трпљење у искушењу, послушност вољи Божјој и свакој прилици у животу, паметно владање, уздржљивост у опће, она хришћанска савршенства, којима по ријечи апостоловој коокрлжлт1А к-к нжч, Хри ^тосћ (Гал. 4. 19 ). Сви ти знаци слике Христове, који су упечаћени у личности сваког човјека, који право вјерује у Христа, дали су му већ од првпх вјекова хришћанских име, „истинског хришћа^ина 1 )." Та хришћанска савршенства била су жива нроповијед о Христу тако да су незнабошци, по ријечима апостола Петра видећ добра дјела њихова повјеровали у Бога истинога" (1. Петр. —• 2. 12.). А што је особито поучно за наше вријеме, то је, што исти апостол заповиједајућ да хрпшћанске жене живе у вр. линама, полаже наду, да ће тиме обратити Христу своје мужеве, који се не покоравају јевазђеоској ријечи: „да би се задобпли они животом својих жена, који се не покоравају ријечи" (1. Петр 3, 1.). Том науком о вјери, коју познајемо иепитивањем разјашњује се, како ће се ум хришћанина наћи у вјери лицем у лице или богословској. Апостол Павле назива јеванђелије Христово „силом Божјом на спасење сваком вјерноме" и уједно учи, да у правом хришћанину шкрикл(Т(А нрикдд Б ож У а ш к-брм к-ћ к-4р8 (Рим. 1. 16. 17.), т. ј_ '). Бл. Теодорита бесједа на 65. гл. прор. Исаије.

у њему вјера, као Божји дар, са свима заједно врлинама расте у свакоме погледу и степену, па дакле и у знању и духовној проевјети. Лудо би мисле, да они хришћани, којп нијесу образоваии у вишем степену, остају „мрачни" људи. Они су заиста само онда јадни, кад им се не проповиједа „јеванђелије Христово," т. ј: кад остану без поуке у вјерским истинама из ријечи Божје, чему су криви лијени пастири цркве и виши сталежи хришћанског друштва, којаеу се лажно образовала и која се не брину о правом народном благу. Но и при недовољном познавању вјерског учења и н недостатку тачних појмова о догматима, ипак се унутрашње проевијете Божјом благодаћу помоћу опћег духовног развитка, по Спаситељевој ријечи: К,МЖ(НИ ЧИСГГн (!рдц (,ит», Глкш тГн Боги о"узрАтг (Мат. 5. 8.). Стална рукуводитељица њихова за све њих и за сва времена јесте света црква, коју они јако љубе, и која их просвјећује при богоелужењу читањем ријечи Божје, молптвама, пјесмама, иконама и свима обредима и символпчкпм радом. који им слика Христа и држи њихова срца с Њиме у вези. Учени људи који познају наш народ, диве се доброме и простом здравом мпшљењу, вјерноме раеуђивању људи, добрпм савјетима, које дају младим и невјештим људнма, знању, како умију васпитавати дјецу у Божјем страху. Догађа се, кад њпхове пресуде о опћем реду и државном животу у многоме стоје над појмовима треучених у људској науци младих покољења. Ко их просвјећује? — Христос. Но ко без предодређења проучава хришћанску историју и глада на споменпке хришћанске просвјете без пакосне невјере и сумње, тај види просвјету простих хришћанских споменика унутрашњим просвјећењем као што је и Исус Христос просвијетио апостоле: тогд,1 шк(рз( н.нг о"удп. рдз^лг&ти пиглша («Дук. 24. 45.). Путници, који се не учаху по школама, постадоше учитељи многих тисућа људи, што им долажаху ради савјета и упућивања, те побјеђива и учене јеретике, прони цаху у унутрашње људске мисли, виђаху дога1>аје, који се дешаваху на удаљеним од њих мјестима, предсказиваху будућност, одговараху на писма и не распечатив их 1 ) и Господ их удостоји чудних виђења и откривења то више начело и стање духовне нроевјете избраних Божјих угодника, који су постигли највише знање ') СераФим Саровски.