Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 414

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

и на другом ком пристојном месту наставити п свршити има; таки су случајеви: рат и оне прплике, у којима бп се црква могла срушити, те које прете свештенику опасношћу живота, а те су: ватра, бура, земљотрес и др. Такав је случај и дуже времена унутарња оправка дркве, коју је пзазвао који од горњпх случајева или сама старост цркве. Строго узев, у „тронисаном" храму могло би се служити и н.ч антиминсу просто освећеном, без св. моштију; као што се може служити и на престолу са или без св. моштију. Но то би могло бити само онда, хад би знали и увјерени били, да дотични храм не може снаћи ни један од горе иобројаних случајева; или бар кад би знали дан и час дотичног елучаја. Но како је то знати савршено немогуће: то је антиминс без св. моштију потпуно немогућ и црква је морала служење св. литурђије на антиминсу без св. моштију по све забранпти. Нрема томе, онај архијереј, који је — по речпма 0. Х-ра — „распослао неколико комада само освјештаних антимннса" у неке „трониоане" цркве, свакако је згрешио; ако само О. Х-р добро зна, да у тим антиминсима није било св. моштију, а што исти архијереј св. моштију у то „неколико комада антиминса" пред 0. Х-ром и на његове очи

„уметнуо није" : то још не би значити морало, да у тим антпминсима св. моштију доиста било није, Одговор, новосазидани храм (цркву) може осветити „ (троносати)" ирхијереј, и том приликом св. мошти у часну траиезу уложити; али г» може осветити и јереј (иротојереј), да како благословом, дозволом и влашЛу иретпостављеног архијереја; јереј освеЉујуКи храм не може, те и не улаже у часну трапезу св. моштију. У храму, којијс осветио архијејеј, или јереј, има бити на престолу антиминс, у који су св. могити уложене; у ирвом („ тар»нисаном а ) због разних случајева, који могу ироузрочити, да се св. литурђија и изван храма. на ком пристојном месту наставити, или баш и цела — од иочетка до краја свршити — може; у другом (^нетроносаном и ) због тога, што се св. литурђија само на моштима св. мученика свршавати и свршити може и сме, а без ових — никако. Да се у „нетронисаном'" храму на антиминсу, у ком св. мошти уложене нису. св. литурђија свршавати и свршити не може и не сме јасно је по себи, /ер антиминс без св. моштију и није — „антиминс и . У Тарсшу, (Банат) у очн „светих и првоврховних апостола Петра и Павла", 1896. Југ Станикић, парох.

Бесједа преосвећеног Амвросија*.) архиепископа харковског на Преображење Господње. (Наставак)

0 испитивању сама себе у вјери. С тога гледајте, има ли у вашим душама трагова и непобитних доказа за Христову силу и по њпма расуђујте, је ли у вама Христос н јесте ли у вјерп. Све, што имамо добро у себи, ГБегово је, јер све бива по Бзеговој заповијести и с Нзеговом помоћу, као што каже: -шие н!,иож!тч ткорнтн ннкгож! (ЈоВ. 15. 5.). А ДОбрО, КО] в у нама чпни Христова сила, лако се позна по слагању наших дјела с Његовом науком. Исус Христос шкрмм-ћ нам је Оца нашег небеског (Мат. 11. 27) кад нас је Нзему посинио *) Преосвећени Амвросије јесте један од највећих и најдаровитијих данашњих проповједника руских. Он устаје против лажне науке у својим бесједама, из којих се види да добро познаје све о болести вјерних. Он је у проповиј едима посве самосталан. Без икаквих увода приступа теми, а нигдје у проповиједи не можемо наћи, да ма за длаку одступа на страну. Нема у њега лиричког ивражавања, јевик му је чист, реченице просте и логичне. (Пр. преводиочева.)

силом Своје Егрсне жртве и дао нам је благодат Светог Духа, која уздиже наша срца и побу).>ује у њима молитвене уздисаје. Оцу небеском с рнјечима дјетинске добродушности и љубави: 'Љки, отч(! (Рим. 8., 15.) Отк нишг, иж* еш ни нек ^ г & јст Ј Најпослије, Христос је у вама, кад се молите и љубите ријеч Божју као глас Оца небеског, по (Јпасовој ријечи: /Ио* о"уч[н'п н ^гтћ /И ој , но помакшлгш /П а (Јов. 7, 16.), или, како су се изразили црквенп оци „писмо Оца нашег небеског нама" (св. Тпхон Воренешки). Христос је у вама, кад вас муче јади због учињених грпјеха, кад тражите