Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 422

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

овори ријечи Гоеподње, само над хље бом, које се односе нато (над чашом пак ништа не говорећи треба да пређе то, пошто је све било изречено). Читајући пак молитву: по.ииндгош,! оукш: и ткож ОТ1. ткои^-н 1 ), треба да поднесе само тањир са бонсественим агнецем. Тада чптајућ молитву: 61Ц! ПјЖНОГИ.ИТ* т !Е^ 2 ) И ГоШОДИ ИЖ[ ПјЖКАТЛГО ТКО!ГО доу^л 8 ) са стиховима треба да говори над агнецом. Кад свршује освећење: и готкори оуко хм^кг м!(тно! т-6/10 Хрштд тко!гц), прможик-к 6г0 доу^о/ц-к ткон.ић 1 «Атижг 4 ) треба да чита и молитву : гакож [ БК1ТИ причдцлии^м/игА. Све то има говорит тајно, не гласећи ништа друго; и тако нек се причести божественим тијелом и крви Хрпстовом те ре" довно сврши божествену службЈ. Ако пак прије освећења упозна, да хљеб није приличан да се на њему свршује тајна тијела Христова, а другога хљеба не може тадар наћи, треба да престане служити. Ако то опази послије освећења, те не буде другога хљеба, нека не престаје служити него нека свршује св. службу С тога да би избјего сваки такви случај (особито пак кад му пријети смртни гријех) свештеник треба да назире пећаре, који пеку просфоре, да их пеку од доброг и чистог брашна пшеничнога, а не од задахнутог и смрдљивог или каквог другог, које не приличи тајни и сувишну просфору ради тога треба да искључи. ') Види олужбеник послије: пжт! отт* Н!А кги и тд. у божеств. литурђији Василијевој и Златоустовој. 2 ) Службеник; послије т!Е! помп^ т:к! слигог/ткижг у т. д. у литурђији св. Златоуста. 8 ) Одма послије ове молитве, коју смо сад споменули, находи се ова молитва у истој литурђији. 4 ) Тим ријечима (придодав и оно што се односи на вино) претвара се хљеб и вино у право тијело и крв Христову а не као гато Латини уче да се то претварање збива при молитви, коју је схоластик саставио (види литургију Григорија великог Двојеслова (590—664) искључујућ ријечи горње, које је Господ изрекао. При тој управ горепоменутој молитви наравно потпуној, јер је ту речено само о освећењу хљеба претварају се дарови у тијело и крв Христову. О томе говори у Посланици источних патријараха о правосл. вјери чл. 17. овако : ми вјерујемо, ' да управ у само оно вријеме, када свештено-служитељ, свршујући по заповједи спаситељевој тајну јевхаристије призивајућп духа светога на принесене дарове, благосиља их с молитвом Богу оцу: 10ТК0рИ оуко Х^К-ћ С!И Ч![ТНО! Т^,10 ХрИ[Т,1 ТКО!ГО, А еж! к>к чдши [!И ч!(Тноук) крокк Хрштл тко!ГО, прможнк-к ДК^оли ткои.и -ћ С кам . ит !, хљеб и вино битно претварају се у тијело и крв Христову надахнућем духа светога тако, да премда и послија тога ми видимо хљеб и вино на св. трпези, али у самој суштини својој невиђено за чувствене очи, то су тијело и крв Христова у истини битва, ну само под видом хљеба в вина.

Осим тога нико се не смије усудити никада да служи на просфори тврдој, која је од више дана. И још прије него почне принашање дарова, скештеник треба, да узме у руку просфору, те да ју разгледа, из чега се састоји па да се још боље освједочи, треба, да и једну саму преломи. А сазнавши да је потребит тај хљеб, треба да врши службу и приноси дарове мирном и чистом савјести без икаквог устезања и сумње. Додатак о твари крви Христове. Ако свештеник прије освећења крви, пошто је осветио тијело, опази, д& нема вина у чаши него саме воде, мора. излит ону воду у неки чисти и часни еуд и затим улит вино и мало воде говорећи: и едннк от-к коин-к копи.и^ р(крл е.«8 проЕод! 6 ). Затим треба да почне од оних ријечи : такожде и чашу по вечери глагоља и т. д 6 ). Ако пак пошто пзрече ријечи опази да нема вина у св. чаши, него само воде, тако ието треба да чини и говори, као што се рекло. Ако цри самом причешћивању то опазп, треба да излпје воду у други суд а у чашу да улије вино и мало воде говорећи: и единт* от-к коин-к копимп> и т, д., те започимље од ријечи такожде и чашу по вечери, глаголл: п1ит! от-к н ! а к(и (Све то треба да говори тихо). Тада молитву : по/иинииш,! оукш и т. д. 7 ) и подносећи чашу говори: ткоа отг ткоих"к и т, д. и молитву: еш,! прино(и,и т!е ^ и т. д. а на свршетку моли се ; Го (ПОДИ иж! ПрККАТЛГО ТКО !го А^Д. ИзОСТаВИВШИ оно што се говори над св. хљебом, има говорит: (благослови владико! ако је ђакон) : а еж! к-к члшн (!и и т. д. и благосиљајућ само чашутрсба да говори: приложив е доу^о/п-к теои.-и-к (катмлп и остале све молитве до причешћа. Иошто се тако причести треба, да сврши као обично божествену службу. Ону пак воду, по свршетку божествене службе и пошто употреби остатке божествених тајана, мора улит у свету чашу мјесто оне којом би је опрао, и тако ју употребит. Ако пак при принашању дарова свештеник заборави улити воду у вино у свету чашу, а Ј ) Ове ријечи изговара свештеник а ђакон одма сипље вино у свету чашу ито заједно са водом за знак да је из Христових ребара, која му је један војник! пробо ? истекло крви и воде. ») Мат. XXVI. 26—28, Марко XIV. 22—24. — I. Кор. .XI. 23—25. Лука: ХХП. 19 —20. Види службеник; литургија Златоустова.