Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 423

спомене то прије освећења св. чаше, треба да, улије мало воде говорећи; единЂ отг коннт^ КОППЛП^ рскрм 6Л1« просод* И ИК1( НЗМД[ крОКК Н КОДЛ, II то пошто је видио: ако пак не улије споменувши да није улио, смртно гријеши. Послије освећења, ако то спомене, не треба да улијева него само обичну топлу воду у своје вријеме. С тога треба да свештеник и ђакон, када хоће да улијева вино, опрезно мотри на свакп таквн случај, да нерадећ не погријеши смртно,

Св. рођење Дкј днегк ир(с$ш,естк(наго раждЈет-к, и 36/ИИА вцггепк нснрнст8пно/и8 прнноснтт*, а'ггли сћ. пасткф/ин сдавословнЈтт*, волски же со зв^кздон> п8тншств8|«1т г к ндстч во ради родисл Отроча /иллдо, ирсв-кчнуи Кгт\ (Кат. праз. гл. 1) Силни ћесар Август звани, У свем царству заповједа, Подајници да се пишу: И да му се попис преда. ■XИз вароши Назарета На тај попис Јосиф пође, А са њиме света Дјева У Витлејем срећно дође. * Ал' Витлејем пунан св јега, За њих нема преноћпшта, Залуд свети Јосиф тражи, Нема тсрова ни огљишта. 7Г То га тешко ражалостп Јер не знаше што ће сада; Страх га бјеше, света Д јева: Да без куће непострада. *

4 ) Св. ап. Павао говорећи о дјеловању јеванђеоске проповиједи међу ."Будима и плодовима, које она приноси, упућује и поучава благим жељама Хришћане, који су већ примили јеванђеоску проиовијед и постали Хришћанима, овим ријечима: го [трл^о.иг н тр^штолп^ шлнШ' 'КО( Ј од ^ клнтј . Богг ко егтк д^игткоули кг к-нг и еа:[ ^от-бтн и еж( д^лти о КЛНГ0К0ЛЖ1И (Фил. П 12. 13).

[ бива да неби било вино оцтено или се спљеснило ! или загнило (узљутило) те с чега да неби не пријатно било. Јер ако видиш, да не вриједи не усућуј се служити; него треба прије промишљати како ће боље Господу Богу угодити сваки Хришћанин, јер ^е и рекао: Со (трдуо.и-ћ м тр[. п[то.ит, [пл[(нн( [ко( год-бклит! 1 ). Који занемари ту страшну службу и не побрине се да што боље искуси њезине саставне чести, жестоко ће по с традати. [Свршиће се]

Христово I. Али тада близу града Пећину су угледали, Пастири су своје стадо Понекада ту спраћали. * То се они саклонише И ту ноћ се Христос роди, Од гријеха праотачког Да род љуцки ослободи. * Тад звијезда над пећпном Своје сјајно лице јави; Од сјетлости хоће њене Пастир сваки, да се страви! * Ал се Божји анђел јави Уплашеним пасгирима: „Ја вам јављам радост вељу 1Пто ће бити свим људима. * Јер се Господ Христос роди Да род љуцки ослободи, Повијен је у јаслима, Господ и спас народима!" Кад им анђо рече ово, Милом Богу хвалу даше, А анђели тада скупа Дивну пјесму запјеваше. „( 'лава 1.огу на висини! А на земљи мир нек буде! Добра воља нек овлада И нек буде међу људе"!