Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНКЕК

Стр. 427

2. Септембра у понеђељак, послије свршене ј утрење, кренуло је БВегово Впсокопреосвештенство на коњу, са својом пратњом, множпном коњеника и пјешака са барјацима уз звонење звона, пуцњавом из топова и пушака у Коњиц. Уз пут до Коњица разлијегала се је шума од српскиЈе пјесама п пуцњаве из пушака све до колодвора; ђе се је Његово Високопреосвештенство, поди-

[ јеливши свима свој благослов и пожелећи своме | народу сва добра, са препоруком, да уздрже оно сјеме, које им је прпје и сад у срца њихова посијао : слогу, мир и љубав, од кога ће красан плод привременог и вјечног живота примати, растало. У Коњицу , 12. септембра 1896. Ј. Т. Д.

Прва ријеч и поука иарохијанима. Сачинио и говорио постриженик гомионички Петар Сгеванов Иванчевић, јером. привр. парох

Србадијо! —• Као што видите, ето, Божја воља и промисао Божји хтједе, а усуд досуди, да се ја — бар неко вријеме назовем вашпм законошом, духовником, парохом, и како то ви браћо све кажете. Па као војник Хрпстов, а пастир српског и православног рода и народа, мислим, да је дошао свој међу своје! И мислим Србине брате, Српкпњо селе, да је дошао „свој своме" те да ћемо се слушати и пазити, као браћа Срби и правоелавнп хришћани, као што нам и наша православна српска црква и наш премилостиви небесни Отац — драги Јзог заповиједа! ... — Ја вас браћо прво и прво свију, без разлике спола и рода, поздрављам са: „Живили и Господ Бог вас и све, што се ваше назива, помагао! . . . — А сад ћу вам благочестиви Хришћани, као Србин, српски калуђер и ваш духовник прву ријеч и поуку рећи, а по дужности прва ријеч бпће ми о нашој прадједовској православној вјери> ал' браћо прво свега молим вас,, послушајте ме' и примите моје ријечи своме српскоме и право славно»ме срцу! — Како нам оно вели, она српска народна ( пословица? л П1то је од Бога, слађе је од меда." Па и вјера је од Бога, и то је један најдрагоцјенији дар Божји, што га је Бог човијечијем роду дао — Ми браћо, пмамо таку срећу, какву мало ко на свијету, а та је срећа над срећом, миље над миљем, добро над добрим, слава над славом — е смо православне вјере : а од српског 'рода и таорода. . .

„Ти иди, вјера те твоја опаола.' 1 — -Тук. 17, 19. — П има ли што узвпшеније, племенитије, слађе? него ли битп Србин православне вјере!!! — Заиста нема, па нема! . . . — Наша нас православна вјера учи право, здраво вјеровати и познавати драгог Бога. Па за то се баш и каже, православна вјера, јер право и славно чува Божји закон, и установе наше свете православне матере цркве, која је „једина, саборнаја и апостолскаја, а глава наше православне цркве јест сам наш Спаситељ Исус Христос 1 )." ... — Наша православна вјера најстарија је вјера на свијету, она т. ј. православна вјера нема и нетрпи никаквих новотарија нити промјена. Православна вјера и православна црква најбоље и најчистије чува све истине и закон Божји, науку Христову, Божја и апостолека предања. — Знајте браћо Срби, и ви Српкиње, да нема славља, без православља, а крста без три прста. Само наша православна црква може рећи, и вели о нашој православној вјери: „Сија вјера апостолскаја, сија вјера право славнаја, сија вјера отеческаја, сија вјера вселенују утверди 3 )." — Србадијо, мила и чила! Ми као припадници православне вјере и свете српско православне матере цркве дужнисмо: 1. брижно чувати нашу прадједовску православну вјеру; 2. владати се по правилима наше православне вјере; 3. клонити се свега оног, што није по духу наше православне вјере, и што нам забрањује закон *). Кол. 1, 18. Ефес. 5. 23. 2 ) Ускршња Посл. Н>. В. г. др. Н. Милоша. —