Bosansko-Hercegovački Istočnik

Срт. 142

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св; &

на себе, тако, да ни један часак свога земног живота не употријеби ни на што друго, него једино на корист и добро народа овог. Кад се је имала успоставити српско-православна конзисторија и богословија у Сарајеву — заједничко министарство у Бечу повјерава организацију тих завода старини Николајевнћу, који при концу у 1881. год. оде у Сарајево, гдје је био десна рука митрополиту Косановићу. Њег. Величанство цар именује га 17./X. 1882. год. архимандритом и подпресједншгом конзисторије сарајевске, а митрополит Косановић произведе га на степен архимандрита 19./XI. 1882. Као члан и подпресједник конзисторије Николајевић је уза своје дужности вршио дужност и службу привременог управитеља и професора при новој успостављеној богословији сарајевској. За његове заслуге и труд учињени на корист цркве и народа, митрополит Косановић, да би му своју благодарност исказао — стави му са својим архијерејским благословом митру на главу на Богојављење 1883. год. и дозволи му, да исту може вазда при служењу у цркви носити. Сарајево је 20. маја 1883. год. свечано прославило педесето-годишњицу свештеничке службе Николајевићеве, којом су му приликом многе честитке са свих страна, а нарочито из Далмације и Босне стигле. Овом је прилпком народ изказао колико цијени и поштује свога добротвора и архипастира. Кад је митрополит Косановић захвалио на митрополитскоЈ столици — Николајевићу би повјерена управа митрополије. Њег. Величанство, 13. децембра 1885. год именује га А. Е. сарајевским и митротолитом дабро-босанским, те исти буде најсвечаније посвећен од митрополита мостарског Игњатија, тузланског Дионисија, владике и горњо-карловачког Теофана Живковића — на Сретеније 1886. г. Николајевић је уза све своје дужности, које је све до посљедног часа свог земнога живота обављао, није пропустио, да и на пољу књижевном буде од користи своме народу. Тако је уређивао „Срп. Далм. Магазин" од 18411862. год., а међу тим је и прије и послије китио га свакада својим дивним и корисним чланцима.

Писао је у „Грлици и црногорској, у „Љетопису Матице српске и т. д., а у засебним књигама изашло му је више дјела, од којих ћу напоменЈти: „Младић како треба да се изобрази", (1840. год.); „Дјевојкакакотреба да се изобрази"; „Протопрезвитер и његово достојанство" (1879. г.); „Насртање протосинћелово одбија протопрезвитер" (1880. г.) и „Животопис и доброчинства Божа Бошковића" (1880. год.). Под његовим уредништом излазио ;е у Сарајеву „Шематизам православне мнтрополПЈе и архидијецезе дабро-босанске", у којима се на-' ходи драгонијених старина за цркву и народну повјест босанску. У „Источнику" описивао јеособито старе антиминсе. ПТто се тиче његових заклада и добротворних: установа, у томе му се заиста свак дивити може и мора, јер је, што но кажу, и залогај од увтасвојих откидао па га на корист народа употрте јебио. Он је дао добар примјер, да се са штедњом много и много учинити може. Он је од своје зараде заштедио, па је 12 заклада установио за српске школе и штипендије српским ђацима, које износе 93.500 фор. Међу овима долази и овдашња српска школа, којој је даровао за уздржавање 2500 фор.. Дакле дароваоје: црквама за разне потребе. а некима за набаву звона„ припомоћи општинама и за набаву сиромашноЈ школској дјеци одијела, задругама српск1Ш „Срп. учит. конвикту у Повом Саду, за оснивањ«! српеких школа у Босни, фондовима школским, српским читаоницама, „Крајцарском штедовном друштву", писцима српске књижевноети, сиромашним удовачама, музеју, за издржавање „Источника", „Друштву св. Саве", светосавским бесједама и добротворним забавама, омање припомоћи за градње цркава и школа, хуманитарним друштвима, војницима, путницима, сиротињи и т. д, преко 2О.ОО0 фор Тестаментално оставио је: вакуфској болници у Сарајеву, сиротињи без разлике вјере, црквама, школама, Србима ђацима на университетима у Грацу, Бечу и Загребу: листовима: „Источнику", „Вос. Вили", пјевачком друштву „Слоги", Срп. гимназији у Сарајеву, која ће се имати отворити и т. д. — преко 17.000 фор.