Bosansko-Hercegovački Istočnik

Са 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 143

Родбини: 5200 фор. и за укоп 2500 фор. Даклен у свему до сад изложеном износи сума преко 130.000 фор. У својој пространој диједези, која је са свим била запуштена и неуређена, кад је он дошао на чело исте, — тако да се управо није знало, шта ће прије да уређује^ — али је вриједни старина Николајевић, све то примио на своја старачка леђа, те јс много и много уредио и учинио. Осим уређења епархије освјештао ]е 35 нових иркава, а по његову благослову освјештано је још 17. За његова времена подигнуто је, што нових, што обновљених, 52 цркве. Издао је 93 своје окру&гницбј којима је свестрано уређивао живот и пропис цркве. ПТто се тиче рукоположења, и у томе га велик дио запао. јер, држцм, ди ни један владика није кроз 10 год. толико рукоположења имао као он. Он је рукоположио : 3 владике, (а једнога је сахранио) 7 ђакона, 2 јерођакона, 75 свештеника и 4 јеромонаха. Произвеоје: 2 протођакона, 15 прота, 2 протосинђела, 1 игумана и 2 архимандритајаодликовао]е 11 овештеника црвеним појасом. Па и ако је био у својим старачким годинама ипак је био крепак и издржљив тако, да је своју дијецезу више пута обишао. Шта је све он учинио за својих 10 год. као А. Е. и митрополит дабро-босански — то се неда побрајати, и то би заиста било доета и за једно цијело стољеће. . . Но, он и поељедни

час свога земнога живота ради, да буде На корист српског народа управљен. Једном ријечју он је био у сваком погледу достојан свога високога звања, као и оних ри]ечи: „Таков нам подобајет архијереј !" А сад из дубине срдаца својих кликнимо: слава ти свети владико, наш врли добротворе, неуморни трудбениче, сјајна и незагасива лучо и топли молитвениче и заштитниче срп. народа! Слава ти, хвала и вјечан помен међу нама, који ти ее молимо, да погледаш са висине^на нас, те да пред пријестолом свевишњега принесеш своје топле и скрушене молитве за мили твој народ српски, да га он као свемогућ умудри и славним учини! Амин!" Послије свршеног говора настављен је парастос, који је народ веома побожно одстојао, а за тим ее разишао кућама*). Бос. Петровац. Б. Крајишник. *) Параетоси црема доеад ирчјавл.еним овде извјепггајима, обдржани су у црквама височког, бањалучког, дервентског, старомајданског, зишеградссог, гламочкЈГ, соколачког, бихаћког, сарајевског, љеванског, варцар-вакуфског^ и котор варошког нротопрезвитерата, у заводпој богословској цркви у Рељеву, у Варешу, Санско-мосту, Паланди, Мајкић_ јапри, Добруну, Штрбаци, Рогатици, Подновљу, Камену Прекаји, Вагану, Јајцу, Глоговцу, Подрашници, Густоварима Врањо-брду, Имљанима, Љшљанима, Јаворанима, Тешњу! Добоју, Церовици, Осињу, Појени, Бјелобучју, Чипуљићу,, Доњем ВакуФу, Вуковцу,]Прњавору, Српској мравици, Друговићима Поточанима, Свињару, Лепеници,Травнику, Зеници, Бусовачи, Приједору, Козарцу. Мирину, Ракелићу, Јелићу, Бистрици, Јеловцима, Рекавици, Лусићу, Бошковићу, Блашку, Јошавици, Лакташима, Маховљанима, Манастиру, Гомионици, Пискавицама, Радосавцу, Градишци. Даминцима, Кукуљама, Поградима, Романовцима, Турјаку, Маглају, Манастиру Озрену, Возућој, Бољанићу, Хргама и у свима црквама петровачког и власеничког протопрезвитерата.

Говор на парастосу покојног Мптрополита Ђорђе Николајевпћа, држан у Тешњу 9. Фебруара 1897.

Мила браИо и сестре! У јучерашњи дан, прије годину дана распростро се тужни глас по српском народу, да му је заслужни Митрополит и народни добротвор Ђорђе Николајевић преминуо. Овај глас морао је сваког Србина до дна душе ражалостити. јер покојни митрополит г Г>орђе Николајевић подизао је православну цркву и српску школу. тај ослонац српске народностп; он

је од самог себе штедио да би српском народу могао што више учинити добра, јер српском народу како год је потребан морални напредак, тако је исто потребан и материјални, па схваћајући положај српског народног опстанка, он је и у моралном и материјалном погледу гледао да стече п осигура српском народу и српској школи независни опстанак. Ми срби имамо свјетлијех карактера а то је наша дика и понос.