Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 267

узео тијело 1 ). Зашто се нскуплење човјечјег рода свршило Његовим уништењем. На питање: у какву је одношају смрт ХрИстова и вољна и невољна, одговара: Отад сам собом није хтио смрти Свога Сина, али му }е угодна као цијена људског спасења. Примјер је за то — војник, који умире на очи војводине. На питање: за што Мојсеј не спомиње царство небеско ма да јевањђелије јасно говори. да је царство приправљено од створења свијета, одговара: Мојсеј је давао мисао о небеском царству, куд је рекао; готкорн Богг иио Али јасну науку о томе предмету предао је сам Творац — Исус Христос; рај, гдје је био Адам, бјеше предворје царства небеског, а ништа више а ). Фотије размишљаше о Промислу, о лицу Исуеа Христа, о Божјој Матери, о иконама 3 ). У својим је иисмима 4 ) Фотије такође претресао разне вјерске предмете. На пр. у првоме дијелу посланице бугарскоме кнезу Михајилу опширно пзлаже православну науку о вјери и уклањање од ње разних човјечјих прохтјева; у другоме дјелу износи правила хришћанског живота, истичућ љубав као биће закона 6 ). У многоме је погледу важна Фотијева посланица јерме.нскоме католикосу Захарији с увјеравањем Јермена, да се сједине с православном ') Изд. на грч. и лат т 5 Т. Сап1И1, ^есИоп, лппдп см1 Ваапајрј Ма да ту није казано. да је то дио амФилохија но го показује Мајо, који је прегледавао амфи.гохије. Ргае! ас! 1 Т. со11: Међу (5 просуђивања, која је ивдао Канизије, у двјема има 10 чланака о Св. Тројици. О истоме предмету у Маја: со11ес4.| р. "202., 208., 179.-194., код Монтакуција 33. писмо. Овамо епадају 180. и 161. писмо О амФилохијама гл. пр. 43. 2 ) У Маја: Со11ес4. аус1. Т. 1. р. 194., 200. 74—90., 48.—53. 8 ) Међу писмима, која је издао Монтакуције и која су ушла у састав амФилохија 37., 38., 64., 134. о иконама; 35. и 36. о природи Исуса Христа; пис. 30. о узвишености Маријиној, — о Промислу 31.—68. н у Маја р. 174.—79. *) Нисма Фотијева на броју 253., издао је Монтакуције Г ј ОГ с И ш 1661. У тај скуп нијесу ушла: а) три писма папи Ни: олп, која се налазе у лат. приј. код Баронија, аа ап. 859 §. 61. е1 ас1. ап. 891. §. 34. 39.; н,ч грч. два писма напи Николи, издао их Антим (гл. пр. 23.), а осим тога писмо синкелу антијохијскоме и окружна посланица патријарсима, иава1,ена ив првог писма Николи, — у Аљација: соп!. НоЦш^егит р. 12., 66. е!е ригцаЈопо р. 595. с. <1е а(1Ше аг<1тит арис! Огаесов, р. 165. б) ТеоФану иноку, изд 1Ггап. 8со1'зо т рго1е^. ас1 Тћеорћап. ћопп1. *Раг18 1644. в) Два писма у московској синодал. библ. со<1. 38. е4 56, 8ес. Са1а1о^. — МаИћаеЈ, р. 419. 350. Гл. још примј. 29. и 41. ') РћоШ ер1«(.о1ае, е! Моп1аси1;и. 1 јОПс 1. 1651. Ер. 8, 1.40. Иосланицу бугарскоме кнезу превели су на словенски јевик без сумн.е ва сама Михајила; она се налази у многим рукописима и штампана је у 'Нириловој књиви. М. 1652 г. у вовом пријеводу, који је увдао Јов. Драницин М. 1779. г.

црквом. Не гледајућ на то, што се та посланица сачувала само у јерменскоме списку, искварену пишчевим погрјеткама, она је у велико вриједна пажње како у догматичкоме погледу тако и у историјском. „Врло смо благодарили Бога пише најсветији — што нам је дао да добијемо посланицу ваше Светости, која говори о вашој вјери и свједочи не многијем, али много врнједним ријечима о ревности вашој за духовно сједињење. Нас је врло обрадовало, што ма да сумњате, као што велите, у халкидански сабор и то с тога, што тобоже као да противурјечи другим саборима, ипак, како велите, ви, нитн сте ученици Јакова Запзала од којег су Јакововци, ни Јулијана Халикарнаског, нити Петра Ангијохијекога, ни Ефтихија. Ми дознадосмо брижљивим испитивањем, да је халкидански сабор био на 15 година по пресељењу св. Исака из живота Христу. Те је године св. Вардан са својом дружином претрпио мучење у, ардакској провинцији, кад је био епископ Јосиф један од Леонтијевих другова. С тога Јермени, које су Персијанци угњетавали, нијесу могли бити на сабору. Тијем не мање Јермени се нијесу противили томе сабору, већ су на против признавали његову важност чак до двинског сабора." Даље Фотије пише, да су и послије тога Јермени присуствовали на 5. васељенском сабору, гдје је био одобрен халкидонски сабор; „и на 6. васељ. сабору било је 21 јерменски епископ те писмено одобрише халкидонски сабор," за цара Ираклија „католикос Јездра скупљаше многе своје и сирске епископе на сабор; 30 дана састајаху се и најпослије Јермени добровољно, без сваког принуђавања, писмено потврдише халкидонски сабор," За тијем патријарх показује, каквих је ведиких светитеља било у грчкој цркви, те је о тога ' непаметно не држати се науке грчке цркве; најпослије брани халкидонски сабор од клевета, које су на њега изнијели противници 6 ). Не могу а да се не примијете разлике између посланице Фотијеве Захарију и посланице истоме католи6 ) Посланицу Фотијеву Захарији издао је Мајо 1п 10 (ото ВресП. гот. р. 418.—456., али не нотпуну. Фотије је писао иосланицу кнезу Ашоту , која је отштамиана на истомв мјесту р. 460.—462.; из те се носланице види даје Фотије више нута писао католикосу Захарији. Иознато је, да је Агиот и сам најпослије био у Цариграду, али је умро на нуту враћајућ се. Шошна : Стање Јерменске државе. С, Петрогр. 1852. г. стр. 139.