Bosansko-Hercegovački Istočnik
Св. 7 и 8
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Стр. 273
Пород тога радио је и као члан редакционог одбора за црквене књиге у Сарајеву, одлазећи ради тога у Сарајеву два пута недјељно. 5. Константин Чавић, јеромонах, суплент богословије, предавао је у Ш. разреду педагогику с методиком 6 сахати; у IV. разреду : литургику 4 сахата; катихетику 2 сахата и паетирско богословље 3 сахата нодјељно, а од 15. новембра и црквено право са 4 сахата недјељно, као предмет обољелог учитеља дра Душана Ружкћа. 6. ЈБубомир Николић, парох сарајевски, предавао је од 15. новембра до краја школске године у мјесто Дра Душана Ружића црквено појаље и правило у сва четири разреда 5 сахати недјељно. Како су наставни предмети по разредима и наставницима са бројем недјељних сахати раздијељени били у овој години до 15. новембра, а како од тога дана до краја школске године може се видити на крају овога извјештаја у прилогу А. III. Питомци. У почетку ове школске године примљено је у I разред 14, у П. 3, у Ш. 7. и у IV. 2 — свега 26 редовних питомаца, а као изванредни потомац примљен је у завод и ове године Теофило Савић, јеромонах манастира Папраће, који је сваки дневно служио у заводној цркви и слушао само неколико богословских предмета по свима разредима, но како је без претходне прописане научне спреме у завод примљен, то нпје пспитима ни припуштан. Од 26 редовних питомаца један питомац из I. године Војислав Деспотовић искључен је из завода у мјееецу јануару, због више прекршаја, те тако је концем школске године било у заводу 25 редовних и 1 изванредни питомац. Концем школске године оба питомца из IV. године апсолвирали су са оцЈеном оиштег успјеха врло добар и добили апсолуторне свједоџбе, а остали питомци I. П. и III. године положили су годшнн.с испите и промакнути су сви, оспм једнога, у односне старије разреде са оцјеном из владања и општим успјехом из науке, као што се то из прилога В. видити меже, а само један питомац II. године добпо је из увода у св. писмо новога завјета оцјену недовољан са правом на поправни иепит.
Влпдање тпиомаца у овој годинп било је у опште похвално а посјећивање цркве и школе врло прилежт, и осим поменутог искљученог питомца Војислава Деспотовића само су двојица ученика оштријом казном кажњени били а и мањих казни врло је мало било. Здравље тшомаца било је у опште доста повољно , а заводнп љечник високоучени госп. др. Л. Глик, примарни љечник земаљске болнице у Сарајеву долазио је редовно свакцх 15 дана, а по потреби и чешће, те прегледао здравствено стање питомаца и завода. IV. Преглед наставног градива свршеног у току школске године. Лрви разред. 1. Увод у св тгнс.к/) старог завјеша. Појам о уводу и летература; а) о општим именима којима се називало св. писмо старог завјета, број и имена св. књига (канон) понаособ. садржај и вријеме кад је која књига написана; б) о догматичном (инспирација) и историчном авторитету (автентичност, интергритет и вјеродостојност) св. кљига: в) о историји текста св. књига, а наиме о оригиналном језику и форми истијех, о рукописним и штампаним кодексима и о пријеводима св. књига на друге језике. Додатак а) неканоничне књиге стар завјета. Број, имена и садржај неканичних књига и авторитет истих у православној цркви; б) проклете (анатемисане) књиге. Апокрифи и псевдоепиграфи. 2. Црквено-словенски језик. Наука о гласовима и облицима. Читање књиге „ Бмчма" и диктандо писање. (Предавано по црквено-словенсгсој граматици" од професора Ј. Живановића). 4. Историја хришћанске цркве. Појам и подјел.ч I. Период од основања хр. цркве до указа цара Константина великог: стање свијета прије Христа; оснивање хр. цркве и њен први развитак ; гонења хришћанства; устав црквени; црквено учење, богослужење ; религиозно-морални живот ; јереси и шизме. П. Период од указа Константина великог до Мух&меда (313—622.): ширење хришћанства и даље као у прошлом периоду. III. Период од појављења Мухамеда до коначног оцјепљења западне цркве од источне