Bosansko-Hercegovački Istočnik
Стр. 386
Б.-Х. ИСТОЧНИЕ
Св. 10
како то вјечна правда, како то света воља Бозкија од нас захтијева. Та да ми свагда слушамо глас цркве наше и по њему живимо, зар би ми недељом и празником, да и не спомињем радне дане, већма пунили биртпје, него св. дом Божији? Па гријех тај и тежи је и већи, што ми собом у бирчије водимо и нејаку безазлену дјечицу нашу, која ту ништа поштена видјети и научити неће, осим скарадности и саблазна, којаће још из малена невину душу њину отровати. Завјеримо се, да тога више чинити нећемо, јер поступимо ли и надаље тако, запамтимо, да ће се то осветит колико на дјеци нашој, толико и на нама као родитељима прије а послије, а нарочито у старости нашој. Бар у томе имамо примјера и сувише доста! Да слушамо глас цркве евоје, зар би се момци наши у ово свето вријеме покајања — у вријеме великог и часног поста овог — у вече по ћошковима састајали и без икаква стида и срама од људи и страха от; Бога пјевали пјесме свакојаке, а доста пута, развратна и непоштена садржаја тако, да поштена човјека кад поред њих прође тада, румен стида облити мора ?! Јадни ли смо вам ми родитељи, кад ми или не знамо или нећемо да потсјетимо дјецу нашу на светињу поста овог, па да ју благом ријечју родитељском посавјетујемо: за Бога дјецо, немојте тако, грјехота је и пред Богом и пред људима! Да ми свагда слушамо глас и савјет цркве наше и пастира њених, било би мање кавге и неслоге у кућама нашим а више нослушности и поштовања дјеце према родитељима и старијима; боље би се пазио комшија с комшијом, друг
с другом и пријагељ с пријатељем ; једном ријечју, у свему би нам окренуло на боље, а затро би се траг сваком чуду и покору међу нама. Зато, драга браћо и сестре, кад чујемо из уста духовног пастира свога било у шволи, било у цркви са амвона црквенога, било у кућама нашима буд који мудри савјет, буд коју иетину Богом откривене науке хришћанске, коју у потпуној чистоти и савршености чува наша св. мати — црква православна, примимо ју и уса димо ју у срца наша с оном љубављу, којом је пречиста Дјева Марија примила благом вијешћу, штоно јој је небо послало по слузи свом Архангелу Гаврилу! Нарочито кад чујемо у цркви, као на извору, коју истину своје вјере и цркве, прихватимо је с оним ријечима, које су благоеловена уста пречисте Дјеве Марије изустила: к рлк-ћ или раба Госиодња, к8ди по г<мгсм8 тко(/и8! Нрихватимо их за то тако, што је наука цркве и вјере наше, као Вогом откривена, израз воље Божје, што је она суотта истина, у коју сумњати може само онај. који памети нема, . . . онај, који у себи страха Божија нема, онај, који се даје задобити филозофијом и празном преваром. Учинимо тако, да би се и они удостојили у часу страшног суда Божијега из уста неумитнога судије данас Духом св. зачетога Господа Иеуса Христа чути онај радосни архакфелски глас, којим је удостојена пречиста Дјева Марија: ШКјЉш 1Т1 нашли сте /ИН/ШГТК 8 Богл . . . и уђите у радост Господа свога, амин. Осијек 1897. Лазар Богдановић, парох.
Пригодпа и поучна ријеч.
Во ИЛ1Л ОТЦД И ШНЛ И [КАТЛГО Благочестиви Хришћани! Промисао Божији, који нас од постанка свијета храни и чува у јединству вјере и љусави хришћанске; још и данас нелишава нас своЈе божанствене моћи и снаге; још и данас води нас и управља путем вјечне истине и правде, и неће нас рука Божја оставити у муци, невољи и нужди, нит милост његова заборавити до скончанија овог свијета; пак и на оном другом бла-
женом свијету наслађиваћемо се гледајући лице Божије, — само, ако ми свиколици с правим унутрашњим убјеђењем вазда се будемо Богу молили; Његове св. заповјести душом и срцем слушали, по њима се владали и у хр. љубави, један с другијем братски живили; јер пред Богом нијесу оправдани, који слушају закон, него они, који га творе. Наши ђедови и прађедови, живећи у тешким и мученичким прошлим временима, нијесу духом