Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 391

никако руку да прузки, и скора да се већ утопи, док у тај час не дотрча попадија и не повика: „Пе тако, Бог вас видио, него вичите, на попе руку, јер он вије научио, да даје, него да узима". Овакве ствари радо пријањају за наш данашњи свијет, који без многог расуђиваша, прима све за готово, што год ко рекне. Нико неће да испита узрок нечему, па онда свој суд да пзриче. Да је свештенству ова иста наплата, коју сада има осигурана, каквим било начином, само, да је не мора свештеник судом тражити, не би онда поповски џепови изгледали тако дубоки, да се нигда не даду напунпти; кад свештенсгво но би морала да своју зараду непрестано камчи и просјачи, онда не би ни туђим очима изгледало тако грамзл»иво и себично. Свештенство не имајући никакве извјесне награде, мора да је штедљиво и чуварно. Мора своја давања више да огранпчава и за то, ште његову породицу не чека по смрти никаква помоћ ни пензија, него јединз оно, што им свештеник као домаћин прибави и остави. Пптам, је ли чудо, ако свештеник при најбољој вољи, мора да уздржи своју руку и онде, гдје би је при повољнијем стаљу радо пружао? Је ли за чудо, ако према оваквом стању видимода је свештеник штедљив, уздржљив у давању, и можемо ли му замјерити, ако га вндимо, да оре, копа, тргује и друге послове ради, који су далеко од његовог свештеничког позива и задатка ? Свештенство је на све то принуђено тиме, што му његова мал^на награда Епитрахиљска није ни у колико осигурана. Свештеничка је дужност врло озбиљна, и обвезе његове и без тога врло су тешке и пуне одговорности. Он је за једну исту погрешку одговоран и духовној и полптичкој власти: која га прије ухвати, она му прије п суди, те чим га једна пусти, друга га шчепа (као што наш прости народ једном ријечи каже: „Бег сјаши, курбег узјаши" и тако свештеник „за једну исту погрешку, бива кажњен два пут". То ће изгледати мало смијешно и чудновато онпма, који знају: да по закону, за једно дјело нико не може два пут бити кажњен! Свештеници и у томе стоје у пзузетку од осталих држављана.! ? Кад га полптичка власт и суд узму на одговор и осуди га или пусти, духовна власт, по неком

свом правилу и пракси узима га поново са неког духовног гледишта и права на одговорност, и за исто га дјело суди и кажњава! Ми миелимо, да је ова и овака одредба законска више неправична — управо неприродна! У држави се нико не узима на одговор, нити подвргава казни за то, што није хтио неку услугу да учини, док му се не плати; нико се не кажњава и не осуђује за то, што неће другоме да ради џабе, илп на вересију —• која толико псто значи. За што дакле да је једино свештенство у изузетку од осталих држављана ? За што, да свештеник мора радити под тако строгом одговорношћу — а гаљедоватељно и каштигом, а да се ономе, коме свештеник ради, остави на вољу, хоће ли му шта платити, или не ? То баш није никакво право! Па, кад се хтјело и тако да узме, да је свештеник дужан свакоме на позив да оде и своју дужност да изврши, па своју зараду послије да тражи ; кад се је хтјелз, да се свештеник на то законом принуди, зар је „мала" била казна једна, ма које власти: „политичке" или „духовне", у случају, ако би свештеник у дужностима својим штогод погријешио!? За што је свештенсто стављено у изузетак — ванзакони положај, — од осталих држављана; па и самих чиновника, — ми то не појимамо? — Чиновници свију струка, који имају извјесну плату, који врше послове државне, суди само један суд, а свештеника: општина, котарска и окружна област , влада, конзисторија, а у случају чак и министарство у Бечу, и свака власт! За што је свештенство стављено у овако изузетно стање, и коме има за то да захвалимо, нећемо овдје да погађамо, доста је да поменемо саму ствар, а сваки ће себи моћи да изведе из тога закључак! Свештенство је и без тога прави патник. Сваки зна, како су наша села једно од другог удаљена и разштркана, и у коликом је одстојању једна кућа од друге. Коликим је тегобама свештенство изложено, све, и кад би боље и правплвије наплаћено било, вршећи народу, гато му је по вјери и закону свето. Без озбира на то, какво је вријеме на пољу: је ли дан или ноћ, зима или врућина, лијепо или ружно вријеме, свештеник мора одмах да иде, чим га зовну и јаве, да је потребан овој или оној кући —