Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

В .-Х. источник

Стр. 397

брази. У тој истој години били су још и ови учитељи: Димитрије Јосиповић и Нешковић. Тада су ферије школске трајале једаи мјесец и то: од конца јуна до 1. авг.; јер на једном мјесту стоја биљешка да је 6. авг. 1851. год. на Преображење било призивање светога духа. — И већ те исте године почело се радити на томе, да се удари темељ школском фонду. И збиља 20. маја те године држано је слово у старој цркви: да се оснује школски фонд. — Ова је школа напредовала и број дјеце је непрестано растао те се 20. марта 1852. год. назида „велика " школа (у оно вријеме она је можда била „велика' 1 ) а то је ова наша данашња стара школа. Књиге су у то доба набављане из Биограда а учило се осим: писања, читања и рачунања још и ови предмети: историја српска, граматика српска, земљопис, физика, антропологија и астрономија. — Сиромашни ученици добивали су још и онда књиге бесплатно, а то се још и данас непрестано чини. У години 1851. дато је за књиге 2533 гроша и 10 пара а послије је сваке године све више давато и данас достиже суму близу 1000 фор. — Год. 1852. у погледу наређивања књига била је општина у свези још и са Милошем Поповићем братом покојног неумрлог књижевника Ђуре Даничића. У овој српској школи (Јв. Саво већ је свечано био прослављан 1854. године, јер налазимо: да је на панаију (кољиво) потрошено 112 гроша. Мора се истаћи још и ова лијепа страна: да је у то доба школа имала и плаћала свога љекара, који је бесплатно лијечио школску дјецу. — Да ли је у исто доба била у Сарајеву и женска школа не знамо, али 1856. године наилазимо на име учител,ице Марије Крчединке. — У ово доба учитељевали су у овој школи још и ови учитељи: Дацкал Симо Матковић, Мићо Аранитовић, Максим Атанасковић, учитељ Светислав, Димитрије Богичевић, Александар П1угакаловић, Стојкановић. Нестор Гојковић, Михајило Ристић, Јоваи Димовић, Стефан Будимир, Ђорђе Караиетровић (као помоћни учитељ), Марко Марковић, Константии Васиљевић, Јаков Вуковић, Андрија Павасовнћ, Јово Стојаковић и Љубица Атанасковић. Као школски одборници у ово вријеме заслужни су због преустројства српских школа по новијим захтјевима модерне педагогије као и због њиховог одржања: Шпиро Рајковић, Симо Самоуковић а доцније и Константин Пегровић. ПГколство у Сарајеву унапредило се, када су 1864. године отворена два разреда реалке, доцније четнри а најпослије претворена у нижу гимназију са четири разреда, која је постојала све до 1883. године. Као први учитељ у реалци спомиње се Теофил Петрановић. У овој реалци предавало се: историја српска, босанска и турска. пространи земљопис, граматика са синтаксом, историја наравна, познавање робе, трговачка рачуница и талијански језик. Турски језик предавао је Алекса Поповић. У овој реалци још су и ови учитељевали: Петар Црнчевић, Емануил Кантаревић, Анто Корбелар Чех, а као катихета Сава Косановић доцније Митрополит Дабро-босански. — Када је ова реалка претворена у нижу гимназију наставно је градиво било као и у гимназијама у Аустро-Угарској. Управитељ је био: Светозар Поповпћ а професори: Бранко Михајловић, Мита Живковић, Мита Вујковић, Милорад Јаковљевић и Светозар Арсенијевић; катихете: прото Перо Петровић и поп Перо Максимовић. Ове исте 1864. године отворена је у Сарајеву и школа за најамнике (слуге) који су учили само: читати, писати и рачунати. Од ове године па од прилике до 1870. а неки и до 1880. спомињу се као учитељи у основној школи: Сава Косановић, Тодор Малешић, Стеван Кукрика, Никола Спахић, Јово Ћебеуић, Ристо Ристић, Тодор Мијушковић, Ђорђо Лазаревић, Филарет Петровић, Стево Сара-