Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 358

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

слијева епископ Змејановић. ГГрема Митрополиту Мандићу сједио је нови Митрополит. Ђакони су са амвона говорили „многољествија" цару, патријарху, Архијерејима и новом Митрополиту (као архимандриту). Архијереји су на царско многољествије отпојали „многаја љета", а све штеницима остала: „ис полла ети деспота" при чем су се Архијереји куцали чашама и благосиљали народ. Послије многољествија Архијереји устадоше од стола, изљубнше се и тијем би завршена свечаност тога дана. У не^ељу, истом што су се помолили сунчани зраци, да обасјају долину Јалску, могао си видјети по улицама радосне свјетине у најсвечанијем руху, спремне, да види ту ријетку свечаност рукоположења и устоличења свог новог Архијереја. — Красан љетњи дан пружао је највећу угодност свакоме, да на брујање звона и пуцање прангија похита к цркви. Јутрења се је отпочела у 7 сати из јутра, коју је одслужило више свештеника, а свршена је око 8 сати. У 8 сати дошли су Архијереји у најсвечанијем руху. Пред њих је до на красне двери (?) изашло служеће свештенство у потпуном црквеном одјејанију, |јакони са кадионицама, а ^аци. обучени у стихаре, са крстом, чирацима и рипидама, дочекали су Архијереје, и уз појање „Достојна", Архијереји су улазили у храм. Први иђаше достојанствено Митрополит Мандић, обучен у манторосу, држећи у руци жезалт а остала два у панакамилавкама поред њега. Ступивши Митрополит Мандић на амвон благосиљаше многобројни народ, који се бијаше већ искупио, а свештенство на броју њих око 50 појаше умилно „Тон деепотин",

Свечана литургија архијерејска почела је одмах иза тога, а началствовао је Митрополит Мандић, као замјеник натријархов. Прво је наступило облачење архнјерејско. Митрополит Мандић облачио се је на амвону, а остала два у олтару, при чему је свештенство тихо и милогласно појало: „Слава, царк небескш". Пошто се је облачење свршило, двојица ђакона доведоше новоизабранога Митрополита пред Архијереје, којн су на амвону сједили. Новоизабрани Митрополит стао је на округлу плочу, постављену пред царским дверима, на којој је орао изображен, држећи у руци св. Јеванђеље са нагшсаном и потписаном аналогијом и на питање началствујушћег Архијереја, зашто долази? одговори, да чин архијерејски прими. За тим га исти Архијереј упита: „како вјерујеш?" на што он изговоир гласно: „Символ православне вјере" до краја; а за овим на питање: „како исповједујеш ?" прочитао је слиједећу „Црквену вјероисповједну обвезу". К -К 1!.иУ ,ИО(.и8 скатма к-кри ишок-^длнш ши^[цикха к.1101ти КЛНШИМ [КАТН^-К ЛпО (тшл1>, и [(д.ии (КАтмр К (!лж (КИ]("К И ЕЛДГОЧКТИКМХ" 11 полг^тимук (ОЕОрШК-К, иже нл [ојсрдижи прдкид-к и чнтнмј^к кел^н1и (8тђ оузлконжи: и еликш по рлзни.и-к крт.ижелск и 'Г-бтш.и-к О и(тинни ПОЕОр(тк8к>ш,их"К (катир нлши^ Отецт. ПО (кат^и ко^точн^н прнко(ллкн4:и к ^р^, к^ншни и (кат Т и Оу(ТДКИ [Утк изокрлжжи, И ТЛ К(А Х'Р' ,НИТИ кр -бпц-б н Н( НДрНшИ.И^ д0 КОНЧИНИ ,ИО!А ЖИЗИН, (0 (илтк лтоилљ ШК^ТЦДИНЛТК (КИД^ТТЛГГК^К} : И К(А 1(1Ж[ ОНИ Пр1АШ(1 и Л3'к Пр1!/ИЛВ, И И^Ж! ОНИ С0'ГКр|1ТНШЛ[А, И ИЗ"К Окрдш,л»(А. 6иЈ,[ ж! и фркокниш! .иир-к иж-бтцАКХА (оклкхти, и тк!рдш д !ржитн, и оунрднш оучити ЛТН^ КрИчЖНМА лк»ди, и ниеднно.и-к оукш нрдко.и^к кг чколск протикнлл прлко(ЛЛКНОН КО(ТОЧНОН ^р1(Т1ЛН(К0Н к^р^ Л18др(ТКОКДТИ ко К(А ДНИ ЖИКОТЛ /ИОТГШ, И ПО(Л ^д (ТКОКИТИ .ИН* ЕО К[!ЛГК, и покннокити(а К(!ГДЛ К (!(кат^нш!.и8, лтн* по д^х^ отц8, В (!л!н (КО.иУ Плтрмр^-^ н Лр^ппиткоп« КОН1ТЛНТ1НОпо.кко.и^ и его (кат ^ИШжВ С1'но'д8, 1ДКИ О Богл лш*