Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б. X. ИСТОЧНИК

Стр. 361

Живковић зворничко-тузлански Митрополит, -— коју овај прочита гласно на српском језику. Како почетак, тако и свршетак њезин пропраћен је гласом звона, метцима из пушака и прангија, а српскоправосл. пјевачко друштво отпјевало је прву строфу царевке. Сад је ц. и кр. повјереиик барок Апел поздравио подуљом бесједом новог Митрополита и представио га народу као новог Архипастира са свима дужностима и правима Митрополита српско-правосл. митрополије зворничко-тузланске. Говор ГБегове Преузвишености у 1џелостигласи: „Гласом Превишњег декрета, који је овај час прочитан, благоизвољело је Његово царско и краљевско Апостолско Величанство најмилостивије им^новати Висикопреосвештенога господипа Григорија Живковића за Митрополита зворничкотузланског. Високопреосвештени господин Митрополит већ је у Бечу у Превишње руке Његовог Величанства положио свечану заклетву. да ће бити вијеран и послушап ЕБеговом Величанству и да ће се строго држати закона. Ево ја Вам представљам ново именованог Митрополита, као вашег архипастира, и препоручујем вам, да у слози са истим Митрополитом испуњавате дужности ваше свете цркве, која већ по св. писму налаже, да се народ покорава рпископским заповијестима. Тим начином можете се надати унапре^ењу ваших црквених интереса од стране земаљске владе, која је по заповједи Његовог царскога краљевског Величанства вазда готово, да чува и подупире ваше праведне жеље и тежње на вјерозаконском пољу. — И тако можете показати, да сте достојни Превишње милости, коју Његово Величанство наш пре-

јасни цар и краљ у пуној мјери и сваком приликом засвједочава према српско-православној цркви и народу". Неуморни борац и јуначка старина говорио је свој говор звонким гласом, лијепо и разговијетно, да је ријечи његове свако чути и разумјети могао. По скршеиим ријечима Његове Преузвишености, које су пропраћене бурним „живио", — нови Митрополит ГригориЈе. са жезлом у руци, стао је на средину цркве и отпочео своју прву, опширну и дивну бесједу, гсоју је упутно новој пастви својој, Архијерејима, царском повјеренику и свему присутноме народу. Бесједу своју говорио јо близу три четврти сата и то најљепшим слогом, течно и разговијетно. Говорећи подуже о постанку епиекопског чина и тешког бремена, које је и он данас прејемствено од св. апостола на себе примио, — изражава своју особиту благодарност св. Синоду на избору, ЕБеговом Величанству на Превишњем именовању, Архијерејима на труду и посвећењу а ц. и кр. повјеренику на устоличењу. Покрај лијепог и очинског савјета ново! својој духовној пастви, завршује своју бесједу изражавајући, да ће вазда предњачити у непоколебивој вјерности према Цару и Господару, користећи неуморним радом св. цркви својој и народу своме. По свршеном чнну иншталације Архијереји су отпратили ц. и кр. повјереника,. који се је одвезао у кочијама уз бурно клицање народа „живио". Тако се је рнјетка и значајна свечаност рукоположења и устоличења Митрополита Григорија свршила у ИУг сати на особиту радост и задовољство присутних.