Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 468

Б .-Х ИСТОЧНИК

Св. 12

завидили његовој слави и светом животу. Између његових свих пакосних завидљиваца, завидио му је понајвише један лажни светац, који је народ кривој науци учио и својим лоповлуком и велнким мајсторлуком бајаги нека чудеса чинио,, те је тиме простом народу очи заслијепио, па су му многи и вјеровали и у његову некакву лажну и измишљену вјеру листом вјеровали и прелазили. Ама, како је гођ овај лажни светац имао својих присталица, тако је исто имао и св. Саво још више својим присталица, који су се почели ругати и исмијавати лажну науку лажног свеца, па је ето с тога тај лажни светац омрзнуо на св. Саву и његове присталице. Кад дочује направљени светац, да св. Саво чини човјечијем уму непојмљива чудеса, дође му, па рече: „Ама, ја сам чуо, да ти чиниш некаква бајаги чудеса, па тиме народ вараш и од моје праве науке одвраћаш !" На то му св. Саво одговори: „То, што ти мени каже^ ,'амам ти то чиниш, а ја проповиједам праву и истиниту Христову науку и св. Еванђеље и ко мојој науци узвјерује, добиће царство небесно. Чуда, која чиним. не чиним ја, него Господ Бог кроз мене грјешног и недостојног слугу Нзеговог." Лажнп светац на ове ријечн св. Саве одговори: „До три дана дођи с твојпм народом на ову пољану, а ја ћу опет повести мој народ, па ћемо кушати, учинити једно чудо, и ко га од нас двојице учини, нека и онај други и његов народ пристану уз његову науку. 11 Св. Саво на то пристане и опрости се са свецем и оде. Лажни светац узме неколико говеђих најдебљих цријева, којл. се зову „данке", па их на једном крају при дну завеже канафом, напуше их и налије водом, па онда на врху опет завеже канафом и тако закопа у земљу. Кад дође уречени дан, ето ти св. Саве са својим народом на ону пољану, гдје на њој затече лажног свеца с његовим народом. Пошто су се сви искупили: старо и младо, јако и нејако, богато и сиромашно; једном ријечи,

да код кућа није нико остао. Онда гласно завика лажни светац: „Е, Саво, лажни свече, дед' учини својом шљаком, да из овог мјеста вода протече!" Св. Саво помоли се гласно ћогу овако : „Свемогући Боже! Који си Мојсеовим штапом учинио чудо, те је из стијене вода потекла и напојила жедни народ Израиљски; учини чудо и мени најгрјешнијем слузи Твоме, да додиром моје шљаке на земљу, протече жива вода, те да тиме увјерим овај заблуђели народ о Твоме божанству, кога је овај лажни светац својом лажном науком с правог и истинитог Твога пута окренуо!" Пошто ово св. Саво изговори, три пута прекрсти забиљежено мјесто својом шљаком, а онда оно мјесто шљаком мало додирну и вода одмах протече! Онда лажни светац, узевши шиљаст колац, клепну њиме по земљи, гдје је „данку" закопао, али воде ни од корова! Удари коцем на друго и на треће мјесто, али вода ниј како да протече. На пошљетку, разљути се | лажни светац, па свом снагом удари и на четврто мјесто, гдје је данку закопао, али кад колац из земље извади, на њему и данку, коју су миши оглодали. те је вода из ње свасва исцурила, а „данка" суха, к'о стара пањииа. Кад то светац виђе, Богме се плахо зачуди, али се богме плахо и осрамоги и он и његове кукавне присталице, које ш њиме заједно и приме праву Христову науку. Пошто лажни светац са својим заведеним народом повјерова Христу и Његовом угоднику —• св. Сави, добп од Бога моћ, те прокуне цријево „данку", да низашта неваља, него да се њоме миши хране, као што су се хранили, док је била водом напуњена и у земљу закопана и с којом је хтио преварити Бога и св. Саву, али се Бог не може преварити, јер је казао: „Заклела се земља рају, да се тајне све дознају". Од Остоје Тупајића Сарајлије, у Сарајеву године 1897., прибиљежио: Басо Манојлов Ђуковић, учитељ.

Причање о манастиру Озрену.

Најпоследње опустошење м. Озрена, (ненапомиње се кад је било) приписује се двојици манастирских ћака: Митру Маменици и Виду Жеравици. Манастир је онда био богат. Имаоје

доста калуђера, школу, стада оваца, коза, крмака и говеда, своје башче, бостане и винограде. У неко доба, почне им се красти, а особито бостан, те калуђери наћерају све манастирске