Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 469

ђаке на заклетву. Који су били прави, радо су се заклели именом Божијим; но Митар и Вид крадући бостан, да им заклетва буде права, употребили су лоповлук, те је Митар Вида увијек на леђима у бостан у крађу носио и Вид је бостан својом руком тргао. Кад је дошло до заклетве, они су се заклињали овако: Митар је говорио: „акобудем својом рукомоткидао(бостан), да му она отпане", а Вид: „ако будем својом ногом дошао у бостан, да му отпане!" Калуђери прокуну ту двојицу крадљиваца, те они оду послије у хајдуке, но и оиет су долазили красти грожђе из манастирског винограда, који је био на јужну страну од манастира. На тој страни постојале су онда и манастирске стаје (кошаре) ђе је стока пребивала преко године, те су је музли и кроз гвоздени точак млијеко манастиру точили. Једном се догоди и ова несрећа: Босански везир погааље своје делије у Будим, да му донесу 6 товара чохе за доламе Кад еу се делије враћале с чохом из Будима преко Грачанице уз планину према Бољанићу крај ријеке Прење (?) у једном тијесном кланцу дочекају их Митар

Маменица и Вид Жеравица, те их исијеку, а товаре с чохом отјерају калуђерима у манастир на погслон. Калуђери однесу чоху у Д. Тузлу и предају једном Турчину терзији, да им хаљине покроји; а кад тамо, Турчин тај нађе у чохи рачун и писмо за везира. Чујући за то везир, одмах пошаље своје муселиме, с налогом, да калуђере побију а манастир опустоше, што и буде, а послије и ону двојицу хајдука пофатају и посијеку. Говеда су у планиии осгала. Манастир је дуго времена остао затворен. Послије 70 година оду неки кнезови паши тузланском и замоле га, да им се манаетир отвори, што паша и допусти. Кнезови оду послије владици херцеговачком, 'соји им дадне освећен антиминс и ево га и данас овде*Ј. Мјесто, ђе су хајдуци потукли везирове делије данас се зове „разбојниште". — Све сам ово слушао од стараца, који су по 100 година имали. Митар Поповић, свештеник у Бољанићу.

*] Опишите нам, од које је године тај антимине и ког је архијареја име на њему забиљежено. Ур.

Одговор.

11 Н. Дичному Господину Васи Да, многи писци наводе, да је св. Сава био узвишен на част Патријархе свега Илирика, а орфе ми је споменути Томка Марновића у животу св. Саве, па онда Т^е Ошеп, Ог. Сћг. — 0 томе јоште пак говоре „Весге!. СаШп1С1 Соп81ап1. 111 зуп^о^та^со Сћг18ап1ј Ра1г. Нлевозо!". Ово само за Вас пишем, ад' о тому ћу написати једном овећу рађу. .ал Вас молим, да ми свакако поша.љете добар отисак онога печата у Миљешеву, а тако и фотографиске снимке са штаке и са сандука св. Саве, у цркви св. Тројице у Плевљима Извјестите ме и о другому. У Дубровнику, дне 30. окт. 1897. Штоватељ: Вид В. Вукасовић.

М. Ђуковићу, учитељу у Сарајеву. Напомена. У овом цијењеном листу, а у | свесци IX. септембар од о. г, страна У41—342. отштампан је мој чланак под насловом: „Једно питање", које сам управио великом и заслужноме српско књижевнику, ученом господину, Виду вит. Вулетићу-Вукасовићу, којим сам молио з.ч разјашн.ења: да ли је православни и велики муж св. Сава Немањић био српски Патријарх? Високоучени господин Вукасовић, благоизволио ме је удостојити својим врло цијењеним одговором, кога дословце у овом листу саопштавам ради његове драгоцјене вриједности и садржине, која ће, не само штоване читаоце овог врло уваженог листа заинтересовати, него ће свратити на се и опћу пажњу шире публике српског свијета, јер високе труде и плодоносни книжевни рад уваженог српског научењака, господина Вукасовића, признају и сами цареви, одликуј^ га својим царским одличајама.