Branič

6

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 1,

темат сасвим на реду. Признајем, да то није неко круино и дубоко иравно питање, али ипак мислим да прп свем томе није згорега, да се и о њему проговори у нашој правној литератури тим пре, што досада о томе у нас јога ништа није говорено. Ма да то питање о збирним стварима изгледа ситно и елементарно, ипак веома признати и чувенп старијп п новнји правнички писци нису налазили да јеонотако баш одвише „сптно," да не би бнло вредно бавитп се њпме, него су га на против озбиљно и на шпроко претресали. Да впдпмо дакле шта је са тим збирним стварима 0 тој врстн ствари наш грађ. законик говори у §. 191. ^ који гласи: „ Више ствари скоичаних под једним именом чине јед ну са м о ствар и сматрају се као једно цело " Пошто ту има неки скуп или збир ствари (шпуегзкаб гегиш) и пошго тај скуп, то „цело", сачињава само једну ствар , то се оно може назвати збирна ствар (немачки Сгезатш^асће или 8асћ^ебаттШеИ;). Кад прочитамо наведеаи § нашега законика, одмах вам се прво намеће нитање: шта управо зн ачп цео гај гаконски опредељај. о тнм збирним стварнма . пма л и тај у томе пар аграфу обележени појам как вога наро читога значења у ар авно.ме по гледу и за нра вне однос е, какву даљу пр а вну уио требу чив и зако н са тим иојм ом и какве практнчке иравне последице са њ име скоп чава ? Нема сумње да иорекло томе §-у нашега законика ваља свакојако тражити у оригиналу, а то је у аустријскоме грађ. законпку; тамо се (у §-у 302.) нашао такав законскн опредељај те је уз о.стале параграФе морао п он да се преведе и унесе у ааш законпк. Кад дакле сазнамо како и зашто се он нашао у аустријскоме оригиналу, шта он тамо значи, онда ће мо му оамах дознати значење н у нашем законпку. Шта веле о томе најнадлежнијн познавачи и тумачи аустр. грађ. законнка? Унгер каже: „Оиредељај §-а. 302. а. гр. зак. не може се дакле сматрати друкчије до као о^јек старије теорује , којн нема никаквога дејства, остатак пређашње диктрпне, који је без икаквога значења " ит. д. 1 ) Екснер вели: „§. 302. примљен је и унесен у закопик само с -хога, што редактори тога законика хтедоше да задов ље своју теоријску иотребу , да у глави „о стварима и њнховој иравној деоби" не оставе неспоменуту и ону старинску школску ноделу у иоједнпе, засебне и у збирне ствари" 2 ). Најзад и позиати хрватскп коментатор аустр. грађ, Ј;. ХЈ и § е г, (Ј. 081. аЧ^. Рг1\ т а(г. I. < тр. 475. Е х п е г, 11. ^с1и-в V. иеојизсгпхтђ Д. ТгасШтп стр. 245 прим 227.