Branič

16.

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 1.

тим начином постаје видљива разлика између једаог и другог кашеног права, што опет даје сигурности , да се према томе оцени и ступањ образованости и цивилизације оног народа, чије је казнено право узето у оцеау. Далеко дакле од тога да се та разноликост казненог права из разног доба сматра као каква његова мана , она је баш на против његова добра страна. Она нам даје могућности да оценимо и констатујемо стање образованости и цивлизиције у качвог народа што може да буде врло корисно за онога . који би се бавио испитивањем и проучавањем народних особина , у разном времену код једног истог народа, илиједном времену код више парода. Ово је очевидна корист, коју нам даје она прва карактерна црта казнених права у разних народа, она разноликост њихова. Ово је и само за себе узето, већ толико важно и корисно, да би се потпуно правдало свако, ма и најтрудније испитивање те разноликости и њених нриродних пооледица. Али при свем том корист није само у истраживању те разноликости разних казнених нрава, већ ње има и у иепитивању и њихове друге карактерне црте. а то је: и у њиховој једнакости бар у нечем, поред све те разнолпкости у осталом. Та једнакост огледа се у заједнини неких на чела, која се налазе у сваком казненом праву, па ма колико се оно иначе једно од другог разликовало; или ма колико да је временом једно од другог удаљено. Само том једнакошћу, и ако бар само неких. начела у казнепом праву, може се протумачитн. од куда то, да и код најобразованијих и најпримитпвнијих парода нма некпх повреда нрава, које се безусловно сматрају за кажњиве. Тако сва кавдена нрава, од намтпвека до даиас и код разиих парода. сматрају за каж њ иво , на нрилику: убиство, крађу и друга слична кажњива дела. Само та једнакосг, ма и тек неких начела у казненом праву, може да послужи као разлог, да се и најнеобразованији човек не би могао ни у страној држави одбранити, као да му не би било иознато, на прилику, да није дозвољено убитп човека, украсти или запалити туђу имаовину. Недозвољ шост таквих дела има свог нзвора у самој природи ства-