Branič

ЗРО:Т 1.

Б Р А Н И Ч.

19

рилац имати право, да се пре од другога наплати из целокуине суме, и за плац и за грађевину укупно добивене. И ја сматрам, да је ово друго мишљење правилније. Ништа није лашње него решити једно питање, које је правилно постављено. Шта имамо овде пред собом? Имамо две непокретне сгвари уједно спојене, а то је плац и зграду. Која је од њих преча. т. ј. која је главна а која саоредна? Римљани, као праоци грађанскога права расправили •су то једним текстом овако: све што се на земљи сагради , иле за земљом . (Ошпе (|пос1 8о1о таесТШсаШг зо1о сесШ;.) У том смислу разрешава ово питање и ннш грађанжи законик у §. 189, означујући изреком земљу зн главну, а грађевину као скоичану са њом за саоредну ствар, и у §. 191, казав, дн више ствари, скопчаних под једним имено^м, чнне једну само ствар и сматрају се као једно г^ело Као што видимо, дакле, и наука о праву и позитивно правило нашега закона оглашују земљу и зграде на њој за једну целину нераздвојну. То је, у овоме предмету, једина разумна идеја, која одговара и нрироди саме ствари. Јер свакоме ко разуме каки стојц земља, а како лежи грађевина, биће јасно, да грађевина без земље пе би могла да опстане. Не зпамо разлога, за што би се у питању о залози, цепало то двоје једно од другога, па казалч: овоме нрипада земља, а овоме грађевнна у залогу, кад се то обоје сматра као једнс> цело. Може, истина, да се деси, а то готово обично тако п бива, да зграда пма већу воедност од плаца, али то инак не мења природу ствари. Зграда сама за се одвојено но добија ту вредносг, јер она не виси о ваздуху, него добија зато. што је земља на својим леђима носи. Али противници миптљења, које ми исповедамо веле. да онај које интабулисао празан нлац, није тиме у.једао ивтабулисао и грађевину, која је на томе плацу доцније подигнута, него је ову интабулисао други пре њега; и зато дч је овај други преч I интабулант на грађевинп. У самој ствари то је исгпна, да онај први није интабулисао грађевину; па зато сада и настаје друго питање: да ли се интабулација на празан плац стављена, распростире и на грађевину, која је доцније на томе плацу подигнута ? До душе признајемо, да текст дотичног заквнског прописа нашег, који би ово питање пресекао, није тако прецизан, као у другим страним законнма, али зато ипак кад се дубље у дух закона прозре, јасно ће бити, да се интабула2 *