Branič

20.

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 1.

ција. па празап плац стављепа, раеиростире и на грађевину доцпије полпгнуту на томе плацу. Нирочнтн пропис у §. 315 нашег грађ. законика о овомс иредмсту г.часи : „Прив •> залоге иа отиар садржавл у себи п право па илодовс с [вари, и све што нз ње произлази. Само сабрапн н одвојеин већ нлодови не ематрају се као са стварју скопчани." Очевидн »је, да је овим, истина негатнвним, али зато опет јаспим изразом, законодавац исказа* ту мисао, да се право аалоге на једпу ствар расир стире п на све оно, што је са том ствари скопчано. А м > смо већ ранпје показали текстове закона, који грађевипу >коичавају см земљом. И тако миелимо, да ће свакоме јасио бити, да ее по ироппсима нашега закона интабг/л а цијо. стављена на и /Јазан илац, уасаростире и на згро п/. /тн.пнпа на чоме илачш наауављени . Да бисмо ово мкш.вење још јаче утврдили. ми ћемо укореднти текстовс и страних неких закона. Тако §. 547 аустријскога грађапског заковика, (по преволу дра Божидара Петрановића у Бечу 1850.) из кога је § 315. нашега :рађ. наконика узет, 1'ласи овако: „Право залоI е простире се на срс дјелове принадлежеће слободној сопствености 31лож .?теља, па ирираштај и на принадлежаост залоге." Много је прецизнији у овом погледу члан 2133. Франнускога грађ. законпка, којн гласи : „Добивена залога простире се нн сва побољшања (атеНогаНонб), која на''тупе на заложеној (ћуро1ће^ие) непокретвосш." Сви Француски меродавни писци и коментаторн, саглнсно са сталном јуриспруденцијом њи*ховом реклп су : да се под изразом иобољшања нмају разумсти п нове з?рале и^лтнуте на иуазном -челгљншту. „8 о 118 1е 1егше ате11ога1Јоп8 оп <1оћ 1с1 сотргендге 1еа сопбћ-исНопб поиуеПеб е1еуее8 аиг ип 1егга1п пи." ( Мурлон: К6ре1Шоп8 есгИез н т. д. 1874 св. III стр. 670; Далоз Јип&ргис1епсе ^епе'га1е, 1875. св. II. стр. 1010; Обри и Ро: Соигб (1е (1гоИ; ( лу Н 1тапса18 : св. III. стр. 408 ; Тролон ■ св. II. стр. 551 ; Дирантон: XIX, и Захариа: §. 284 примсдСа 2. и 4.) Као што смо дозвати могли, наша јуриспруденција још се колеба у овоме питању, час на .једну час на другу сгра ну; али пре две године у општој седници каеационога суда г у једноме предмету ове врсте, нреовладало је било мишљење, које и ми делимо, да се задобивена залога на празно-