Branič

22

Б Р А II И Ч.

БРОЈ 1.

хладнокрвне, и они исти парови који су у јуч'рањем заносу били нежни и осетљиви, сад се ><ише и не гледију док прир да на ново ае одреди. Само је природан нагон тако пролазан. Сем тога, код животиња нема онаког брака као што га има код људи. Код животиња постоји просто спаривање и нигата вигае Код њих нема оиаке нородице као гато је виђамо код људи. Оно брижљиво чување, (>но п жртвовање и старање о младима које често мгже послужити као пример и самим л.удима,') не траје дуго. Чим млади одрасту. чим постану толико снажни ла им родигедска нега вигае н треба, јер могу сами да с^ чурају и да се о себи старају , они напугатају своје родитеље, па се иише пикад и не врићају. У < сталом ако не оду сами, — редитељи их просто терају. Опи се више не позпају, јер су се за навек растали. 2 ) Код љу и је са свим друкчије. Између родитеља и деце постоји извесна веза ко]а се ки а само смрћу. Та ее веза шпри и отуд пастаје сродство, породица и племе. ЈБули су тако вавикаути на ту крвну везу , да је често попуњују усиновљењем, којим замењују свој пород. Отуд постаје тако звано законско сродство, које замењује крвно. Код животиња срега тога нема. Чопори у којима живе , нису то исто што и породица код људи. Но при свем том што између људи и животиња постоји толика разлика , она сличност између брака и животињског спаривања, која је у почетку споменута, постоји и лаље. Она не само да није потрвена, него се никада не може ни збриеати. Кад се < ође са тога гледишта, да је брак основан на природним законима, које људи још не м^гу да објасне, да између бракн и жиш тињског спаривања постоји из«есна сличност . онда на орви мах изгледа да брак може и данас постојати а ди се не морају ирописивати никаква законска наређења. Онн исти природни з«кони који се < тарају о другим животињама, довољни су и за људе. Брак је постао за.једно са човеком, дакле у оно време кад су писани знкони који данас владају код људи , били са свим непознати

Шове вел« да код мајмуна још није продро луксуз да женске купују млежо од дојкиња и дл своју мајмунчад дају на чување дадиљама. — Стр. 25. 2 ) у осталом тако се често дешава и код оиих људи који у жељи да уве&а : у СЕоје матервјално стане напуштају сгоју породицу — Велим вели де се код таквих људж .тако занемар}'ју породички одношаји и да се ту породида рано укида. — ВеНте РћПозорћЈе Ли (1гоН. (Рапз 1881) Св. II. стр. 61.