Branič

НРОЈ 1.

Б Р А Н И Ч.

срество којим се цели постижу. Сем тога још је у нитању и то да ли би држава могла испунити све оне дужности, које јој се намећу. При свем том нпо је брак тако важан за данашње друштво он има своје жестоке противнике који иду тако далеко да траже поништај. Они налазе да се данашња организацвја брака ни мало не слаже са људском природом. Налазе даље да се никада не може боље ни регулпсати, па за то траже да се поништи, јер мисле да другог лека нема. У своме заносу долазе до врло погрешног закључка па тврде да ће рароди бити тек онда срећни , кад се у грађанским законимаса свим укине она глава која говори о браку. Ј ) У осталом кад се чују разлози којима противница нападају брак, кад се ти разлози искићени лепим Фразама које очаравају, усвоје без дубљег размишљавања, онда се по себи намеће овако питање : па за што се трпи та установа којом се ништи лична слобода иојединих људи, установа, која ни мало пе водп рачуна о људској природи, него им намеће неке пдеале, који се не слажу са људским животом ? За што да закон долази између мужа и ж.ене у тренутку кад они мисле да су најсрећнији на свету па да их плаши оваким речима: Ви се удружујете и мислите да ће те бити срећни али вам ја кажем да ви улазите у тавницу на којој ће се одмах зазидати врата чим уђете. Ја нећу слушати ваш врисак. Кад се почнете тући вашим сопственим оковима, ја ни онда нећу дозволитн да вас ослободе. 2 ) Кад се опет чује и одбрана присталица који хладнокрвније мисле и који тврде да је брак прва основа данашњег друштва , да се та установа која вековима траје већ тако одомаћила и ухватила дубок корен у свести народа, да се не може на један мах поништити ; да је брак регулисан у општем интересу који се мало обзире на то да ли ће појединци бити иотпуно задовољни или не, онда се види, да би поништај брака повратио у данашње друштво оно исто стање, које је некада владало и које влада још и данас код дивљака. У осталом данас велика већина мисли да је брак потребна и важна заједница. То је мишљење меродавно. Брак је са гледишта оних последица које производи врло важна заједница за читаво друштво и за тс природаи закони

1 ) Нзјжешћи је противнпк иекадашн.и проФесор грађанског право Асо1а* у своме делу : Ј^е тапа§е, »оп аоп ауетг е! аоп рпкепС. (Рапа 1880)

2 ) 35. ВгпЉат. Тга1*е. Св. I сгр. 349,