Branič

26

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 1.

нису довољни него с\ г нужни позитивни закони којима ће се регулисати онако, како се најбоље слаже са друштвеним потребама. Али сад паетаје питаље: 1нта позит ивни закони могу регулисати у браку. Ово је питање важно за то, јер се у браку морају разликовати две стране , једна морална или унутарња, а лруга спољна. Унутарња сграна брака, лични одношаји између мужа и жене коЈи ее своде на ноштовање, пријатељство, љубав и верност, састављена је из моралних осећаја који се никад не могу изнудити. Другатво се не сме мешати у те осећаје, јер ће његово мешање бити више од штете него ли од користи. 1 ) Унутарња страна брака ' јо је чист идеал. Они који ступају у брак, замигаљају да ће њихови осећаји бити увек онаки исти као гато су у томе тренутку, да ће њихова љубав вечито трајати тако, да их ништа на овоме свету не може раставити. Али тоје проста заблуда, која се може опростити само млађем свету, који у љубавном заносу мало мисли на то како ће доцн>је бити. Кад је морална страна брака основ,на само на љубави, та је основа врло лабава. Љубав је страст која може тако исто брзо изчезнути као што је и постала. Кад она изчезне онда преотају све чари и сањарије. Ту нема више уображења и појезије. Место тога долази прозајичка истина. У тнком случају брак је изгубио своју основу. Нема на свету тога позитивног закога, ) оји је у стању да створи љубав онде где је нема, да је новрати онде где је изчезла. Нико се не може судском пресудом пагнати да преипачи своје осећаје и мисли, да воли онога кога л-рзи, да погатује онога кога презире. Кад у место љубавн пастану противни осећоји, који се зову мржња, ту је заједнпчки жпвот немогућ. Позптивни закони пе могу принудити мужа и жену да живе заједно под једним кровом и онда, кад се тако мрзе да не могу да се гледају, јер то би значило понижавати човечанство и захтеватп од људи да ое одрекну своје личности па да се иретворе у ствари. Ж 'вети непрестапо под влашћу онога човека, који се мрзи, то је право ропстко. Трпети још и његове загрљаје, то је као гато велп Бентам тако зло, које се не може ни у ропству подносити. Тражити од човека

Ј ) Т]8ко(. 1,е тапајЈе, 1а аераглНоп с! 1е (Луогсе. Стр. I. МагсгоИе. Јуећгћиећ <1ев Ха1иггесћ18, § 147. 1>г. ЈовеГ ХЈп^ег. В!с Е1]е.