Branič

Б 1' А II И Ч.

Б1 Ј 0Ј 2.

То су у главноме оне неријоде кроз које је брак. нролазно док није постао опо, што је данас. До сада је б <ло речп само о првобктнон браку који се склапао без икаква посредовања ма које власти. Код старпх народа владада је мисао да те б»ак гшшатна ства р. у коју се пикаква власт ие може мешати. Алп тако стање нпје могло вечпто трајати, Ступање у брак било је и некада тако исто важан корак, као што је и данас. Људи су још од вајкада навнкнути, да прп сваком важппјем предузећу призивљу у помоћ впше божанство. Чим се вера одомаћила и распрострла, она је почела релиђијолном тајанственошћу да утврђује брачну везу" и'зм.с^у мужа* и "жене. 'Стари Мисирци при ступању у брак прпзивали су у помоћ њихово божанство Изнс, Миђани сунце, а Персијанци свету ватру. Атињани ириносилн су жртве Минерви, Галп п Германци при ступању у боак полагали су заклетву па олтару. Кинези закључују своје бракове у пагодама, а Јапанцп пред олтарем и бонзама (свећеницама. 1 ) Верозаконско посредовање при стуиању у брак бпло је од велике потребе још код старих народа. За пгго, видеће се из следећег навода. Фистел д Куланж, 2 ) пзлажућч домаћу веру која прелази с оца на сина, ево како нреставља значај брака код старих народа. „Прва установа коју је домаћа вера створила, то је брак. „Треба знати, да ова вера иредака, која је прелазпла од оца на сина, није-ирипадала пскључиво човеку: и жеаа је имала учешћа у верозакону. Као девојка, присуствовала је верозаконскпм обреднма свога оца, а као удатд, обредпма свога мужа. „Из самога тога, већ с^ опажа нрава значај брачре заједнице код старих народа. „Дне породице ж: ве једна поред Друге, али имају разне богове. У једној породицн девојка још од свога детињства исповеда веру свога оца, обожава његозо огњиште, ирипосн му спакп дан жртве, а у свечане дане кптп га цвећем и вевцпма. Од њега тражи заштите, њему благодари за сва доброчинства. То очево огњишге, то је њезип Бог. Ках је Ј ) А. >1пећо11е. Т ј С гаа1ча§е сКН о1. 1е гаагја&с ге]ј§1сих. Стр 2. 2 ) КпЛе1 Ае Сои1ап<гек, Ба СИ6 ап^чие, ећтЛе зиг 1е еаИе, 1о <1гоЈТ, 1ев 1пхНЈнНоиз Ле 1а бгЈсе с! с1е Коше (Р ј ПЗ 1881) стр 42. 43.