Branič

БРОЈ 4.

Б Р А Н И 1 Д.

145

У осталом, да би боље објаснило тај израз „однео", енглеско казнено право има више иримера о томе. Ми ћемо те аримере цитирати, јер држимо да ћемо тиме олакшати разумевање самог нредмета, о коме овде говоримо. Тако кад би ко дошао да украде каквог коља, на би га већ извео из коњушнице, алп бн још у авлији био ухваКен, — то бн била свршена крађа, ма да лонов наје успео, да коња са свим одведе. Исто тако имали би свршену крађу, кад би какав путник из гостионичке со,бе узео какву ствар и понео је, алп би био ухваћеа ире него што би изишао из гостионице. Или најносле, и то бп била свршена крађа, кад би ко хтео да украде посуђе, па бн га узео са ормана и метуо, на прилику, на патос, сто или друго кааво место, одакле би га ио ле узео и однео. —гт.Но ако се нека ствар, и ако по евојој нрироди кретна, не бн ни могла понети, ту енглеско казнено право не донушта појам свршене крађе. Тако ако би каква ствар канаиом или доугим ч:.м била утврђена за какву тезгу или другу некретну ствар толико да се не би могла одвојити, — онда, ма да би лопов окушао да је откине, енглеско казнено право то не зоае крађом, јер ту наје било никакве могућности да лопов ствар бар ионесе. То би свега био покушај крађе. 1 ) Као што показу.ју ови цитати, енглеско казнено право, >виђајући и само тежину оног израза „однео," труда се, да га бар ублажи што је могуће више, јер слободнијпм тумачењем своди онај израз „однео" и на: сам иремештај ствара са једног места на друго. Но и поред свега тога не може се тврдитп, као да је енглеско казнено право у овоме јасно и одсечно онолико, колико је потребно, па да се добро разуме онај израз „однео." А овој нејасноћи енглеског казненог права узрок је у старом казненом нраву у опште, ко.је је за појам свршене крађе тражило баш да је лопов ствар и однео из места, у коме је била. И тек новија наука

•) За све вади: В1аск8(опе, књига 5. стр. 170—170. 8 4 е р ћ е п, стр. 264.