Branič

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 7.

заточење од десет до двадесет година. У ове олакшавне околности, које се замишљају у овоме §-Фу ја мислим, да као олакшавна околност, не долази и оптужениково признање дела, него да се под овим олакшавним околностима, разумеју све остале олакшавне околности, које су обележене и побројаее у §. 59. кр. зак., а то су оне олакшавне околности, које се нађу код кривца, а које немају карактер законског доказа, на основу кога се доноси смртна осуда противу кривда за учињени злочин. Најзад ако би се узело : да се иризнање дела у наведеним пр_ликама кривцу рачуиа као олакшавна околност, онда би то нризнање изгубило свој доказни карактер, обележени у §. 243. кр. суд. пост. Нрема овоме потпуно је јасно : да се нризнање дела кривцу за злочин не може убројати у олакшавну околност у оним случајевима, кад му се на основу тога признања дела, као доказа, изриче смртна казна: а да у свима другим случајевима признање дела крив.цу мора служити за олакшавну околност у одмеравању казни. Мијаило Стевановић.

0 последицама необјављивања извода из уговора о ортаклуку. ПИШЕ Ђор^е Ж Ђор|евиЈ. (СВГЛ^ТАК ) У науци покретано је ивтање: ако ортаци не могу иозиватп се на неважење уговора нротиву трећпх лица, да ли им је бар дозвољено да се на то могу созивати у њихо вим односима између се ? Једни писци одричу ии ово право са разлога, што објављивање уговора о ортаклуку није усвојено у интересу ортака, већ у интересу трећих лица. Ортаци знају п треба да знају за све услове уговора ортаклука, кога су ортаци, и који су ј говор морали иотписати и добити, пошто уговорн трговачкпх друштава морају бити нисмени. Најзад, погрешка је и кривпца сввју ортака што пису пспуњени сви прописи о обзнани, и неби бкло право да ова заједничка по грешка користи једнима а штети друге. Но правосудство усвојило је противно мишлење, које се оснпва на начелу, које јеусвојиои наш §. 43. трг. зак. Из