Branič

БРОЈ 7.

Б Р А Н И Ч.

249

§. 43. види ге да је се закоподаЕац само у опште изразио, и ту се не може наћи клице за одбачај права о коме је реч, о праву ортака у њнховим односима између се. Даље, мора се признати, да је неизвестан и неспгуран положај ортака, кад је нросуштепо објавити оно што је закон наредио Ортаци су изложени опасности да трећа лица сваки час могу з*хтевати, да се због не исиунења нрописа о објави, може друштво огласити за неважеће. Према тсме појмљиво је, да ортаци морају тежити, да то неизвеспо стање једном престане, и да се тој њиховој тежњи нема шта замерити, тим пре што ни законодавац нпје наклоњен друштвима, која нису испунпла прописе о обзнави. Усвајање овог мишлења порађа другу тешкоћу. Кад се друштво огласи за неважеће, онда у ногледу трећих лица сматра се као да то друштво није никад ни постојало. Ово повратно дејство да ли треба да се јави и у односима ортака ? Ово је питање нарочито важно, кад се трговачко друштво огласи за неважеће, пошто је неко време поетојало и извршило неке послове, и следствено има добитака ила ште те. Да ли ће се ти добитци или штете делитн саобразно условима уговора о ортаклуку? или, на против, без обзира на уговор треба поделу извршити по општим правалима за ортаклуке усвојенпм у грађ. законпку? Једни усвајају саразмерну деобу, и налазе да треба применити ошпта начела усвојена у грађ. законику. Све треба тако расиравити, као да друштва било није; друштво оглашено за неважеће не може произвести дејство ни за прошлост ни у будуће. Деоба користи и штете неће се вршити по условима усвојеним у уговору друштва, но по начелима грађ. права, и део сваког ортака мора бити саразмеран улогу. Нема сумње да је ово строго логички изведена иоследица пз неважења уговора. Но при свему томе то се неможе дозволити. Видели смо да ортаци могу захтевати да се уговор огласи за неважећ, јер се не могу приморати да остану у друштву, које трећа лица могу тражити да се огласе за неважеће. Алн то нраво ортака ту треба да се и заустави. Све што је до г хле урађено, треба да се одржи у сили и важеости и да се расправи према условима уговора о ортаклуку. Кад се дубље размисли, види се да саизволење ортака на ортачки уговор, не носн у себи ппкакву ману, која би врднич. 17