Branič

БРОЈ У. Б Р А II И Ч. 315 ском обичајном казненом ираву. Но било је и изузетака од тог правила. Бнло је случајева. у коткма је п обичајно ( н глеско казнено рраво сматрало краћу из кућа за тешку . ГГрви случај таквог изузећа био је, као што смо и наппед већ напоменудп тај. ако би краћа из куће била мзвршсна но%у . А други такав случај бно је. ако би краћа била учп њена са проваљивлњем куКе, на ма то било и дању . 1 ) Док међу "им писано енглеско казнено право другаччје сматра крађу из куће. Оно узима да је тешка свааа кра!>а нз кућа, па^ ма да би она била извршепа јаЈБу и без о.бн ј ања Iзли проваљивгња куће . 2 ) Но овде морамо одмах додати, да нисано е вг леско 1:а:шек ) прав о крађу из куће тако п^ епи _саж>_п д једннм условом, а то је: ако бн вредност покра1)е бпла онолмка, колико закон апсолутсо тражи за нојам _тетке краће . Док на прот^в а ко би вредност покрађе била те вредности, опда не би бпло тешке краће, ма да бп с тва^ ) и ^ била уцрадена из^куће. Еолика је та вреаност покрађе, коју епглеско казнено право узима као тако меродавну за карактеристику крађе из кућа, казаћемо мало доцније. А за сада је довољно, што смо само напоменули., да је у Енглеза и вредноч'т иокра}>е меродавпа чињеница за карактеристику крађе из кућа, за њену деобу на тешку или просту. Као што видимо, енглеско обичајно и иисано казнено право у основу се разликују између себе у питању о карактеристици крађе из кућа. Докле обичајно казнено граво узима, да је крађа из кућа тешка само онда, ако би се извршила ноћу или са прсваљивањем, — дотлз писано емгле • ско казнено нраво узима протпвно. Ово узима, да је тешка и опа крађа из кућа, која нити би била извршена поћу; нити са проваљивањем, само ако би нокраћа вредила онолико, колико закон захтева за нојам тешке крађе у таквим случајима. Упоред обичајног и ппсаног енглеског казненог права ') В1аск81опе, стр. 184—185. 2 ) Л I а с к » 1; о п е, стр, 185.