Branič

318

Б Р А II И Ч.

ВРОЈ 9.

Такво разумеваше нашег говора било би иогрешно. На про тпв цео ваш досадањп говор о овоме ваља разумети тако, да вредност покрађе не треба да буде меродавна за карактеристику крађе нли њену деобу па тешку или просту. А друго је питање, да л*, и ачо, колико, вредност покрађе треба да утиче на ееличииу казнене одшворнасти , било код крађе тешке, било код просте. Но о томе _мнеКемо овде да говоримо, јер бн тиме прешли круг овог оДељкћ* који се бавн само карактернстиком крађе. То ћемо показати доцније, нри говору о казнепости код крађа. После ове напомене о оној главној, гателној, разл^шг између обичајног и пнсаног енглеског казненог нрава о утнцају вредностп покрађе на карактеристнку крађе, на реду је да по именце наведемо: које крађе енглеско иисано ка::нено нрава сматра за тешке. Тако оно, пре свега, узима, да је тешка свака крађа, која би била учињена из: кућа, цркава или других зграда, у којима људд живе, само ако би вредност покрађе изно-сила бар 12 шилинга (напред је казано, колико вреди шпјшнг .) У таквом случају крађа бл била тешка, па била опа у-ињена с обијањем или проваљивањем, или и без тога. Међу тим има случајева, у којима нисано енглеско ка:;н^но ираво крађу сматра за тешку, ма да би покрађа врсдила и само ивт шилинга. То би било онда, кад би ко то лику вредност украо обијањем пли ироваљивањем : кућа. или других зграда. Шта више тај начин извршења крађе' обпјање или проваљивање, толико је одсудпог утипа ја на карактернстику крађе, да се таква крађа сматра за тешку п онда, кад би тако била учињена ма и из зграда, које нити би биле намењене обитавању човечијем, нптн бп ко у њима живио. Сем ова два случаја енглеско казнепо право сматра да <т бпла тешка и свака краћа из зграда. које би припадале каквој кући. Но да би се та кр аћа могла тако карактери »сатп, еиглеско казнено право тражи, да вредпост покраће из иоси бар 40 шилинга; а кад би покрађа толико вредила, кра-