Branič

БРОЈ 12.

В Р А Н II Ч.

427

рода живе у гииру. Лав не ншида на лава; амија неЛе на змију; ни морске грдосије не устају ттротив себи равних; али човек уовеку чини највеИе несреИе." Христос и други ире и носле њега, мучени су н иснили гор;:у чашу емрти, да ту истнну ублаже; на н данас апђелн су само на небу, а на аемл.п нх нема. И тако човеку увек остаје широко иоље, да се сам чува, и за молнтве Богу, свима свецнма и анђелнма, да га сачувају п саклоне „нсвпдовне беде" ... невал,алих карактера љуцких Ово нитање врло је важно; а у нас нма л.удп нречих за расветл.авање нстог. Надамо се да ће онн то п учшшти. Истнна нпје нонуларно доказпватп потребу полнције, али ннје ни некорисно као ласкање народу — демагогиеање

ТУМАЧЕЊЕ ЈЕДНЕ СУДСКЕ ПРЕСУДЕ. 11]>ед еудом пожаревачког округа беше овако једно пптан.е. Василија жена Жнвка Миленовнћа, која уелед брачне парнице одвојено од н.ега жпвп, тражила је да еуд отворн стециште над његовнм имањем за то, што јој не ће да нлати издржаље ио пресуди грађанскога суда. У доказ овога тражен.а поднела је прееуду Апеладионога Суда од 188;'., Г>р. 14. која има овакав закл.учак: „Да тужени нлаћа евојој жени Васнлнји ио 10. д. цее. месечно на име издржаља рачунећи од 1Г\ Јануара 1882 г. па до дана док се извршном прееудом духовног еуда брачни спор ие сврнш." Уелед овога тражења суд је нозвао осуђенога мужа, да га уннта : да ли је престао плаћати, но муж у меето одговора на то нитање ноднео је нрееуду апелаториске консисторије од 13. Аирила 18с? > г. Бр. 2>'. која има овакав закључак: „Да брак овај по §. 108. зак. грађ. оетане у целости, да ее жена врати мужу па заједнички живот, а ако је муж неће да ирими, онда да јој нлаћа издржање ирема н.енпм нотребама и имућству мужевљем, количину кога надлежан јс суд грађанекп одредитн," иа изводећи одатле, да је овом иресудом уншптена прееуда Апелационога Суда изјавпо је, да не пристаје спорну суму нн положити ни обезбедити. Кад је ова изјава мужевл.ева саонштена нотраживател.ицп стецишта она је иодиела пресуду консисторије еиархије београдске од 6. Јуна 1886 год. Вр. 2880. из које се види ово двоје: >) да је она но иресуди Бр. 28. ишла к мужу н 2) да је он није хтсо да прими ? те отуд та пресуда има овакав закл.учак: