Branič

БРОЈ 12. Б Р А II II Ч. -129 . - - ~ ^ тлље о браку свагда у њену корист решавало. Откуд сад наједанпут да је брачни спор ии.међу п.их свршен, и одакле сетовиди? Судови вгле да се то види па нресуде Апелаторијске Бр. 28.; но то не стоји, јер је нресуда условна, јср она изриче: „да се она врати к мужу/' па ако је он неће да прими, онда да јој даје издржање. По садржају ове пресуде п нресуде Апелационога Суда, по којој издржање пре^гаје : „кад се брачни снор сврнш",— ово би издржање нмало престати у ова два случаја : 1) пли ако би сс жена вратнла мужу п он је примп, или 2) ако се жена не бп хтела вратити 1; мужу. Питање је да лн овде стојп један или други случај. Одговор је јасан, да не стоји нн један ни други, него стојп то, да је жена шнла к мужу као што нресуда епархије београдске Бр. 288(3 гласи, но да он њу ннје хтео да прими. Кад то стоји, онда сс види да је кривин,а до самога мужа, а кад је кривица до н.ега, откуд жена да се лишава досуђеног пздржања, које већ по нресуди има једино по том разлогу, што у пресудн Анелаторијској нма један став: „да ће на чмучај не пријема мужевљева, суд одредити издржање жени." Зар онај, којн тачно п правплно испуњава своју дужност, да губи једно стечено право, а на протпв онај који свему томе иротивно ради да добија? Каква је то логпка ? То што је Апелаторијском пресудом казано, да Кс суд одрсдити издржање жени ако јс муж нсхте да примп, немарп ништа, јср то не може бпти разлог да нс вреди прссуда Апелационога Суда, већда се мора друга парпица водити. То је како ми мислимо консисТорија изрекла : Или заберавившн да о нздржању већ ностоји једна извршна грађанска пресуда ; Или хтсвшн тим да поновн у основу то право, да се не би жени доцније исто осиоравало. Кад ес свима дакле пресудама признаје женина нсвиноет п у •основу нраво па издржање, зар се онда може замислити, да је кон•систорија у нсто доба хтела жену казнити, а одиста то јс казна кад она мора нову парнпцу да водн за издржање. То консисторија није могла да замис.ти веК и за то, што стање ирема жени није ни једнои нресудом нромењсно, јер све те иресуде нризнају жсни невиност, која јој је призната још оним претходним решењем, услед кога је и дсбнла досуђено пздржање. После тога консисторија нијс мог.га оним упутством нову нарни 1.у да замишл.л н по том правном разлогу : што се зна, да се једна грађанека нресуда може само путем поновљења нарнице оборити или измсн гги сем онога услова предвиђеног нресудом Апелационога Суда, за којије та нресуда везана по времену тра-