Branič

БРОЈ 12.

Б Р А Н II Ч.

екове евојпх иарохијана, рођенпх, венчаннх н умрлнх. Таквн спискови допиру до четвртог векћ по нашем летоброју. Крајем средњега века, када јб почео и иојам о држави добијати код свију народа јачег корена, ноказала се и иотреба сазнавања матернјалних пзвора н стања туђих држава. Први су Млечиђи почели водитн рачуна о броју становника, о трговачком саобраћају п нотрошњн других народа. Нзихови обласни намеешши и посланшш код страннх дворова, нрви су подноснлн нзвешћа, која су оспм полптичких односа обухваталн и статистичке податке. Но њиховом нрнмеру радили су и посланици другпх држава. Ојачање монархнјског начела н увођење стајаће војске нзазвало је потребујачих новчаннх извора и тачно знање у кретању становништва. Тада су се нојавила ирва основна изтраживања о рађању н умнрању становника, као н о материјалном стању житељства. У XVI. н Х\'1Г. веку ми већ оиажамо ноиисе људства као редовну нојаву п радњу државног органпзма, 1 ) — и ако су се често аадовољавали само и оценом, место нравнлипм нонисом и бројањем. У то доба су и књиге црквених и манастирских властн, у протестанским н католичгаш државама, боље уређене н нравнлнпје вођене, тако, да пх можемо сматратп као ночетак научннх статистнчких бележака. II на другнм нољима државие унраве нанредовала је статистика иостеиено. Тако је минцстар Сили основао слђјпе!, сошрк! с1е ро1Ш^нс е1: (I; Лнапсе као некн штд статистичке унраве, која је за свој круг рада нмала Финансије, трговину, рударство, полицпју, грађгЕнску и црквену уираву, војнпштво п т. д., те је нрпкупл»ала сав матернјал, којп се односпо на ове потребе. У нстом правцу радио је н Ришеље, а Колбер водно је рачуна нарочиго о спољној трговнии. . [увоа основао је 1688. војностатпетпчки биро, а Некер установио је нарочитп етатиетпчки уред. У Енглеекој полагали еу највише нажње на трговпнске односе и развијалп су у томе правцу статистпчко знање. А у Немачкој, где је владало начело деснотнзма и конкуренцпја многпх држава п државнца, ностало је статнстнчко знање унраво потребом*. Та ирактичка потреба сазнавања о државама н народима постала је у новом, модерном времену ностулатом за свакога државннка. А упоредо почела се и иаука запимати стањем *) Н. лр. 15(57. год. у кантону цпришкол, у Француекој од Луја XIV., уПруекој од 1 8«., у Енглоској о { 701.; у Курхесснсхој држа_ш су ионисе војске, ЈевреЈа и целог становиштва. Сви тн иописи би.та еу доета иепотпуни. У Шведекој иоетоје поииси непрекидно од 1749.