Branič

434

Г, Г А Н Н Ч.

БГОЈ 1 'Л

држава и народа, њпховим тежњама, средствнма н снагама. Наука је одмах почела да одваја нз статнстнке све оно, што у п>у не епада и гато јој смета, а у даљем свом раду нпје се ограннчавала на то да буде само руковођа за владе н државннке. Прва последица тога беше, да ее статистнка није више задовољавала истраживањем и одређнвањем постојећет стања, него да се пшло даље, да су тражили узроке свакој појави, а за тнм законе, као сталну основу за све иојаве и мепе. Тачност статистичког знања све је више умножавапа п шпрена, нарочито званичним носматрањем п исиитпвањем појава у већем обиму п већнм масама. У том нравцу дошло се до убеђења, да је бројно описивање најизврснпји н најтачнијп начпн за праву Статпстнку. (СВРИП'.ТхЕ СЕ )

КБИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. Рјјпз Ас1о1рће: СУпппиКГе (1 гсргсвзЈоп, Е88:т (1с вехегсс рспа1е раг — ПппеИе« С. М:лчргаг<>1; 1886. 5-02. Може се рсћн, да је даиас нзвршење казне над осуђеницнма, ако не најважније а оно једно од најважиијих савремених питања казненоправне науке. Шта више, оно излази да.тско нз ове и нрелази велпким делом у круг друштвених наука у опште. Питање о затворима н њиховим разним облицима иретресано је до сада на међународним конгресима; у књижевности великпх народа појавпла се у последњс време маса књижица и књига, расправа и чланака о овом иитању. Но од свнх нама познатих досадањих радова на овоме пољу нама се чини да истављено дело за сад с иравом заузима прво место. Писац је проФесор казн. права на брнселском свеучилшпту а у ието време уаравник бриселског казн. завода. Код њега се наука и иску-' ство међусобно допуњују. Полазећи с тачке да .је злочин (у ширем смислу речи) друштвена иојава, а казна њој нротивстављена другитена радња, он захтева да се то једиом у опште као основно правило усвоји, — а одвајајући тренутке, случајне злочннце од оннх, код којих је злочин у обичај, што наши веле у крв прешао, он нам даје нацрт иромена, које би имале да се изведу, а које се не бп ограничиле на самом преображају казн. завода, већ би имале да обухвате и целокупно казнено законодавство. Руковођсни ограничењем нрограма овога листа, мн се за сад не можемо унуштати у опширније излагање назора г. иисца, него ћемо се ограничити да изложимо његове главне н начелне мисли у најкра-