Branič

брол 13,

Б Р А Н И Ч.

459

ОкеФорду, 1882. у Турину, 1883. у Мннхену н 1885. опет У Врпелу. У евоје доба мп смо (у „Норотп" за 1880. етр. 425— 426) еаонштплн врло важне одлуке пнетптута на еастанку п>еговом у ОксФорду, 1 ) а сада нам је намера, да у кратко нрпбележпмо п упознамо паше чптаоне са радом н одлукама последн.а три састанка. Крајем Августа 1882. бно је састанак у Турину. Отворио га је тадањи мпниетар Манчннн, један од утеме.кача друштва, ејајном беседом, у којој је ирететавио тежњу пнститута т[ његов велнкп значај за унапређење међународнога права и конетаторао је. да се међународнн односн исправно н лшрним иутем развијају. II ако је једнодушно изабран бпо за председиика, не хтеде се примнтп тога због свога службенога ноложаја, зато је новерено то часпо звање Пијерантонију, проФ. евеучилишта у Рпму. ПроФ. Шулце пз Хајделберга посветио је неколпко топлих речи. пуних признања, умрломе Блунчлију, а ироф. Др. Л. Најман говорпо је у сномен Бернару, бпв. председнпку инетнтута, тајном еаветнпку енглееке кралптце, једиом од најчувенијих правннка енглескнх. Др. Ф. Мартенс, тајни еаветник руекн, поднео је нзвешће о питању, које ее тиче ирпмеие евронског међународног нрава на орпјенталске народе. За овим решавао је скуп о консулареком судству п о установлењу мешовнтпх еудова на нстоку за спорове између урођенпка п странаца. Напослетку донете су одлуке о иоморској отмицп (иризи) н усвојеиа су сва наређења, која ее тнчу матернјалнога права; а иоступак. нарочито пак иитање, хоће лн суђење битн мећународно, остављено је за пдућн састанак. Сва бва важна нптања, еа којпма се институт и њехч)вн одсеци занимаху више времена, нретходно су претресана п на компепјскпм саветоваилгма у Внебадену 1881. год. 2 ) Одлуке инетитута доетављене су одмах свпма владама. Равно на годпну дана иосле овога екупа. састао се институт у Мпнхену. Мпнистар крал>евског дома и миниетар иностраних дела. барон Крајлсхајм поздравио је коигрес у име краљево и владпно. За предеедннка на овоме еастанку пзабран је ироФ. Холцендорф. На првом састанку екупа, који је био у већем броју посећен од свију досадањих скуиова, нрочптан је нзвештај о ])аду ннстптута за време од постанка у 1873. до 1883., а затим је Густав Моанптје, нредседнпк међу-

М Значајне одлуке оксфордске о издавању полит. криваца, види „Бранич" С!р. 2. 2 | Види „Пороту" год. 1882. стр. 37(5.