Branič

468

В Р А Н И Ч.

БРО.Ј 13.

ИЗ СУДНИЦЕ. XV. Како се имају разумети §. 545. и његово решење и §. 831. и 834. грађ. зак. о сајемствовању. (Одлука опште седнице Касаи. Суда). Општина Н. нретставила је суду тужбу овакога садржаја: неки (сад ве-ћ нокојшГ) Владнмир узео је на лично јемство тужнлачке онштине на благајне окружне штедионице 1200 динара на зајам ; а кад није нмао од куда тај дуг да нлати, штеднонпца је тужила онштнну, те.је ова осуђена, да јој нлати аа Владимира поменутн дуг са прин а да ј у ћ и м интер есо лI. За доказ ноднела је извршне пресуде. Но како су општини за пстога Владимира јамчили : Стојан, Петар и Анта, тнто се тврдињнховом писменом обвезом, којом су се оиштини подјемчнли, да ћс они ошнтннп нлатнти, ако ова за Владнмпра дуг платп, а оспм тога за доказ свога навода општина је поднела и занпсннк н.ихова саслушања нред судом ошптиискнм у коме нрпзнају, да су исту обвезу издали и да јемче општинн за Владамнра, то је нрема наведеноме тражила, да суд сву тројицу осудн, да онп нлате све оно онштинп иа шта је она била осуђена. Али иошто је Стојан умрво, и суд тражбу ову као застарелу ирема ње.му одбацио, то је тужба тражп.та, да туженп Петар и Анта овај јемствени дуг илате онштини. ношто су онп обвезани један за све н сви за једнога. Тужени Петај) и Аита, брансћи се навелп су, да обвеза њихова, коју је тужплачка страна ноднела н коју су они као јемство општини изда .тп. иема законске Формалноети, јер за уговоре овакога рода није надлежна онштшта да пх потврђује, а још мање да даје доказе за евоје потраживање, а ирнзнали су, да су они исту обвезу евојеручно нотнисали. Међутим они нису дужни, да нлаћају и за. нок. ■Стојана, трећега јемца, јер је општина својом небрежљивошћу допустила, те јој је право према њему застарпло. Тако исто сматралп су да ниеу одговорни ни за интерес нити за какве троШкове. Ирема овакој тужби и одговору суд иађе: „да је поднетом пзвршном нресудом по тач. 1. §. ;87. грађ. суд. поет. доказано, да јс тужилачка општнна осуђена, да плати штедионици дуг, интерес, интерес на ннтерсс н остале трошкове, а тиме је утврђено да главнн дужнпк Владимир ипје бно у стању дуг од зајма, узетог налично јемство тужилачке оцштине, нлатити, а иоднетом писменом обвезом, коју су тужеии на рочншту пред судом иризпали за своју, н која је но тач. 2. §. 187. грађ. иоет. јавна исправа, тужилачка је страна но §. 1 • 8.