Branič

БРОЈ 13.

Б Р Л П 11 Ч.

љеној Форми нојављујс, а ннје ио ћуди државном тужиоцу или 5ранноцу, не ематра ее као могућс погрешно мншљен.е, него ее са об•зиром на еумњнва евојства карактера дотична сведока иросто нреставља као лаж. ,1ичност еведока намерно сс у иоштовању ионижава; трага ее за његовим ранијнм животом, за његовим односима и радује се акр ее пронашло штогод, да ее еведок може сматрати као неваљао човек, те да ее речима њсговим нс верује. Кад бн се тај постунак терао д<> крајне еледетвеностн, онда би, по карактернеању јавног тужиоца нли браипоца, еви сведоци били као крнвоклетници зрелн за робију. Са гоепођом Ј>ернејевом постунало се уираво гнусно. Кадје саслушаиа еведочба иредседника де Лонже, државни тужилац ночео је истина друкчнје поетунати п п:>,дао је о невиности несрећне жене похвалну сведочбу, која ноштеној жени неби ни требала. 1'етко је кад жсна каква грозиије кажњена, Она жпвп у несреКном браку са човском, за кога ни најбољи прнјатељи не могу казати, да је био љубазан муж: н.у оговарају млађи, које гоеиодар одликује;њен јсбрачни живот пакао за земљн, а трагични је свршетак овога мучнога брака убијство мужа. Пред еудом је оитужују, да је брак нарушила, и то чнне не еамо којекакви нодлн бр1љавци и прости млађи, него н заступник ноштеног друштва уеваја од тога толпко, колпко му је нотребно за јачу оитужбу иротив пријатеља несрећне жене. Јавно н званично говорн се о тајиама н.ене тоалете. Млађи се саслушавају о томе, у које је доба она свлачила свој корзет; лекар мора при затворенпм вратима иоротницнма да онисује својства њенога тела. А све то чпнп ее ради тога, да бн се Арман могао окривити за убијство мужа те несрећне жене! А та је жена чиста и нсвина, па ипак је груба ма«*а исмејава на њеном нуту. Госнођа Ј >ернејава била је можда непажљнва, у оеећају своје невивостн она јс можда без зазора саобраћавала еа својим нријатељем Арманом; али казна за ту неиажњу била је тешка, нечовечна. Паноелетку нмамо још неколнко речи да кажемо о штампи и нублицп. Једва ее можс веровати, како је штамна Фриволно ову етвар претрееала, А држање публике за све време, док је ирстрес трајао, било је унраво одвратно. Светина била је убеђена о кривици оба оптуженика; сваки иекам на штету њнхову нримљен је радосно, а све у њихову корист нриманоје са гунђањем. Не може се иојмити, да браниоци нпсу нротестовали нротив оваквпх изјава нублике, која се понашала као при нрстетавама какве комедије у позоришту. II увлачење нородичних одноеа у судско извиђање, нарочито родитеља п деце, а у емеру да се нобуди саучешКе, врло је непријатно; исти такав утнеак ироизводи п театрално ироклињање пороте од стране