Branič

ству толико нотпо.мага.ги, да се без те помоћи неби могао злочин изврпгати ? Иоротници еу морали брзо битн готови еа евојпм мншљењем; јер већ поеле једног и но чаеа оип еу еавладали сав грдни материјал, који испуњава неколнко свезака, и доиели су евоје мпшлен.е. Њнхов одговор гласп на сва четирп питањагкриви су. Бурно одобравање у целој публици. Председник иретн да ће удалпти публпку, ако се не поиаша ул>удно. Затим иита Леона, да ли има ,још шта да нримети. Леон устаје и одговара у грозничавом узбуђењу: „јсст, јасам крив, ја сам праведно ееуђен; али мој је брат невин! то овде јавно и јасио пзјављујем пред поротницима. То је иовреда закона, против које јавно нротестујем." Предеедник опомиње га на ред. Леон опет одговара: „ја остајем при својој речи." Кад је Армаи уиитан, да ли он има још гато да наведе, он се диже, иружи своју руку против поротника и јаким гласом узвикује; „проклететво моје кћери нека падне на вас." Страшно узбуђење настаје у целој сали. Суд се удал.ава на }1еколико тренутака ради саветовања, а затим изриче смртну прееуду •нротнв обојпце. Да је жалба одбачена, а смртна казиа замењена вечном робијом. поред ћелијског затвора на десет година за свакога од њих, ми смо већ раније јавпли. VIII. Извиђање ове парнице, на које се ближе упугатати не можемо, показалО је опет врло јасно многе недостатке нашег сувременог судског иостуика. Пре евега морамо споменути тежњу и код онтужбе п код одбране, да све докажу, што пм је корисно, а да све нобпју, што би штетно дејетвовати могло. Последица је тога еумњичење н омаловажавање људн, који су непријатним случајем дошли до тога, да буду сведоци при каквом поротном суђењу. Ни један сведок, којн што важно искаже, не може избећи еумњпчење. Кога државнп тужнлац штеди, тога вређа бранилац, — п обратно. Може се рећи, да је иостало правнло, да еведоке, који што важно иекажу, омаловажавају са једне или са друге стране п да њихову моралност и веру у њих сваким могућим начнном у сумњу доводе. То гато се у обичиом животу сматра као срамота, као увреда, да некога држнмо за лажова, то је у судници нешто са свим обично. А у судницн је~то још винте отежавно. Ако когод у каФанн штогодради забаве осталих мало вигае додаје или се Фали, па ее шеговомговору све бага н неверује, то није ништа ; али у судници пзјављује се сумња иротнв изјава, ко.је човек исноведа у нуној евеети положаја, у коме ее налазп. п с обзиром на казну, којом му се прети. Свакн незгодаи иеказ, који се у опреде-