Branič

494

БРОЈ 14.

нице као предметом ирава, но ее впше задржаваше нрп иенитивању њиховнх уговора, иоче да гледа на железинце не као на маеу нредмета засебних нрава, него иоематраше железнице еа њиннм нокретноетима н непокретностима као неко јединетво, чијп ее деловн, кад еу предмет спицијалне законеке процедуре нлн нзвршен.а, не могу одвајати једни од других н да уговорн процеен п пзвршења у радњн еудекој треба да узмужелезнице као укупну етвар ; на тај пачпн прнзнаде ее да еу железштце, биле приватне или јавие, нравна лица, док међу тим административне Функције ннсу третпране као капптал, већ као деловн адмистрацпје, којој припадају. Мн ее нс мижсмо унуштатн у нзлагање важних иоследица овога принцппа у грађанеком и трговачком нраву ; али међународна поелсдица већ јс била готова. 1Г железннце носматранс од еад као јединство чак н у односима н.иховим еа другим државама изиђоше пз граница нндивидуалне својиие ; сама држава помоћу својпх железнпца долазнла је у додир са суседном државом; ■ железнпцс, које су дотле сматране као п свака друга ирпватна установа, почеше да поетају предмет међународних одношаја, па по томе н предмет међународна ирава ; као такове <»пе су морале створпти нову грану мећународнога нрава, но како ово међународно право инје дотле ноетојало ни у законој Формн нп у теорији, то је прнрода њнхове међународне функције морала постатп извор и ириицип овога међуиародиог ириватног ирава за железнице. То је почетак треће псриоде, чије порекло обележава иредлог Баварске немачком савезном већу. Што сс ове треће периоде тиче, ми унућујемо нашс читатеље на предлог што га је баварска влада поднела нсмачком савезном већу, чију смо само иницијативу мп назначплп; тамо ће наћн лзложсне мотиве овога предлога и иеторију железничког јавног ирава. Алп сам предлбг по себн од толнке је важности. да се мн уеуђујемо додатп му неколико речн; јер основа овога прсдлога, па била она изражена илп не, остаће увек једна од главнпх полазннх тачака за железннчко право у време мира. Предлог хоће, да се специјалним законом одредп, да се сав саобраћајнп матерпјал сваке железнпцс нрп мењује на матермјал страннх железннца , које се налазе у границама друге државе, као н иа железиице самс те државс. Основна идеја, дакле, овога иредлога није ограничена на саму Немачку, но се односн на нелу Еврону ; она, сматра еве евронскс железннце као једну целнну, што утиче на оншту цивилизацију, као организам на чију Функцију еви народн имају