Branič

582

Б Р А Н II Ч.

Н>ОЈ

II ненокретноетп етвара два различна нринципа у ратном праву. То су велики етаблисмани саобраћајии у онгате. Није нн мало тешко карактерисати у оиштим цртама природу њиховога права у време рата. Јер ове установе садрже две иартије са свим разлпчне у време рата. Оне еадрже на ирвом месгу иенокретиости п са тим непокретностима оне су, без сумље, један део терпторије, којој припадају. Ове непокретности : земл.е, куће, Фабрике и осгало што уз њих иде, подложене су истом нраву коме п приватна својина за време заузећа земл>ишта; о њима важе нравнла освојења и присаједињења, као п о свима другим деловима земљишта или евојине ратујуће стране. Кад су такве ненокретности заузете за време битке оружаном снлом, без сваке је сумње да освајачка страна може са њима раснолагати за ратне целп, али њена је дужност да пх упо требљује према њиховом опредељењу. Код свпх етаблисмана за општи саобраћај постоји увек иоред неиокретности п нека покретност, која је најважнијп део ових етаблисмана и која и ако је у редовном стању одређена за саобараћај са другнм народима, може у евако доба да иостане срество рата, јер ее помоћу ње може иреносптн све што једној војсди треба. Ове покретне ствари, саме по себи, ннсу ратна срества; н>ихово је опредељење са свим мирне природе; али могућност да оне у часу ностану ратна срества, могућиост, која почива у њиховој нрироди, чини, те оне постају ратна срества од онога тренутка, како је рат отпочео; по томе све покретностп ових етаблисмана, чије је оиредељење да елуже преноеу н општем саобраћају, иодложене еунстим законима којимаи ратна срества. И тако за велпке етаблисмане међуиароднога нреноса имају два опшга правна принципа: ненокретности су подложене нраву својине било приватне било јавне; нокретности. као срества нреноса, подложене су праву ратних сресгава. Ова велика категорија нрава садржи у себи четири груне. Прва и најстарија то су ла/Је ; друга је иошта ; трећа телеграф са телеа>оном; а у четврту долазе желенпи це. Ако би хтели евести ова два принципа на идеје и категорије политичке економије, могли би их Формулистати тако: да све оно, нгго прииада основном кааиталу остаје нодложно праву својине за време рата, док међутим све оно, што нрипада Функцијн саобраћаја, оно, дакле, што чини ттрннос од овог капитала, подложно је ономе праву, коме и сва остала ратна срества.