Branič

БРОЈ ! 9.

Б 1' Л II II Ч.

047

за коју се пише закон, другачије значење: онда се ваља клснити такога паралелпсан>а. Јер, заиста, има и таких случајева, да не само за један нојам двије различите нокрајине нмају свака своју засебну ријеч, него свака од тијех ријечи , нма у другој иокрајинн значеи.е са евијем другачије од онога у нрвој. И обртно. Тако, н. н. зарпјеч: ,.(115 јрШа' - има у Вукову рјечнику: „зсшт". Пиеац рјечника имао је у томе нред очима Србију. Међу тијем сам у Црној Горн лично слушао синоним те ријечн: „стега". До сада по нзгледу чшш се, да ту нема никаквнјех сметња, п мисли се, да се наше нравнло може лако нрпмијенитн. Али се то правпло иикако ие може усвојити с тога, што „заит" има у Црној Горн значење : „секвестрације"; а на супрот ријеч „ стега" има у Србнји савршено другачије лначење од онога у Црној Горп. (Вук наводн ријечи, које јој одговарају: тегксћаг&т Ро1Ј2 1 СтДоп ^&еп сИе Реа! и т. д.) Јасно је, да би горњн начин етавл.ања таких синонима један уз другн довео. мјесто објаши.ења. до највеће забуне. г) Тако се псто налази у језику, да се на иротив разлпчне ствари, одношаји и иојмови означују једном пстом рпјечју. Да би се објаснило, ка1;ав нојам у једном случају означава рпјеч, која има више значења у обичном језику, њој ее даје неко мјесто у реченицн, п ставл.а се супротно другој ријечн, кад већ нн самп језпк ннје створно, бпло то и ак- , центом, ма какво разлнковање мећу таким ријечима. Разлике, које иостају супротнијем стављањем, налазе се често у самијем законима. Мол;е се чак наћи и у техннчкнм термннима Нанолеонова законнка, којп се узима за примјер тачности редакцнје. У њему се, н. н., може опазнтп да пзраз . еп?ип1"* паиич 1в- кад нм се на сунрот стављају: ..е п 1'а н 1 е' Нт еб' 1, има зиачење: незаконите дјеце; а кад нм се на против ставе: „еп^апкв ас1орШ'8" има са свијем друго значење, и то обичне законите дјеце. Треба ли се у опште чувати термнпа, којп имају више значења г Бацпвшн ноглед на то питање, а ргГоН, чисто спекулативно, може се одговорнтп на њ на два начпна: с једне стране показује се са свнјем, да је логпчно правило клоиити ее термнна, који имају впше значења; с друге стране мн нмамо овдје посла с народнијем језиком, који ио својој оргаиичкој природи, како калгу, ствара сам неку разлику, ако