Branič

БРОЈ 10.

Б 1> А Н II Ч.

649

венским језицима , гдје ријечи: „кредитор" , .,уеп1е1' е ргусје! - ; ие прииадају народном језику; него су производн књижевни по угледању туђих језика. Није без интереса за зналце језнка. да у простом народном њемачком језпку ријеч „8сћп1(1пег" означује п: „ДеђИог" п .,сгес111:ог' ; н, да је ,,Сг1 аиМ^ег" тако нсто, као п у Словена, ропски пријевод пошљедње латннске рпјечн. II. Г р у п а. Тер.м нн н иозајмљени. а) Међу онијем терминима, које правницн позајмл.ују из туђпх језика, и оиијем које сам народ пз њих узнма, вал>а добро разликовати. 1Пто се тиче прве категорпје, ту су српски п хрватскп нравннци доста опрезни пуристе. Оии се клоне туђих ријечп. а њемачкијем нравннцнма нуризам не задаје велике бриге. Ирп знајем, да сам ја са својега у ошите гледншта за разложнп нуризам. Друга је ствар, ријечн, које је сам народ прпмно пз туђпх језика; за п.нх мп се чини, да ирнје свега треба разабрати: има лн за пјЈИмњену туђу ријеч још корјенити сппонпм у народном језикуV Плп га нема? У ирвом случају, ио мојему мишл.ен.у, ва.т.а народнпјем' ријечима давати нрвјенство пред туђпм. То прпје свега врнједн за рпјечп турскога порнјекла, од којпх готово свака има корјеиски словенски израз Чак п у оннјем случајима. гдје се туђа ријеч са свијем одомаћила, меии се чини, да се треба побринути, да се зампјенн народном рнјечју. Тнјем нрије. што су, н. п. турске ријечп у неким ирпморским мјестнма готово са свијем неразумл.пве, нсго тако. као што је и велпкн број италијанских ријечи, које су Прпморни нрпмплп, незнан у другпм ернским крајевпма. Што се тпче онпјех туђпх ријечн, које су разумљпве цпјелом народу, као : „рпзнк", „каиарсг, ..ннтерес а нема корјенских удеснијих ријечи, које бн нм одговарале; менп се чпни, да се оне могу слободио прпмитп, но шго су већ иостале, као и чнсто словенске, народна нмаовпна. Иада у очн. што су наведене рпјечп тако псто прпмл.ене и у оне главније јевропске језике, којн нпјесу ромапскога норпјекла.