Branič

роој 19.

б р а 11 ii ч.

655

одбацпти; а уиотребл.аннти их, нлн не уиотребљавати, завнси од околностн иојединијех ирнлика. г) Већ смо се нзразили нротив нријевода туђнх термина н угледања на њнх. Али тијем још ннје речено. да се у некпм случајевнма не могу састављатн термнии но обрасцу налишшјем рпјечи тога нстога језика. на којему се закон ншне. По што, јамачно, не може битн овдје ни ријечп о иријеводу. а такође ни угледању, онда се говори, тако рећи, само о умножавању броја рнјечн некога круга појмова сроднијех. Јасно је, да је у тој нзвапредно тешкој радњн стварања такнх ријечп нотребно прозретп у саму битност одношаја међу значењем таке ријечи п онога, радп чега је потребан н-ови термпн. То треба, да се радн у духу закона, по којпма сс стварају рнјечн једнога језнка. Тако. н. п., у њемачкој правној термпнологпји: „П8исар1о" римскога нрава не преводи се каквом ,, д 1 е 1) г а н с ћ 8 п н ћ га е", нли каквпјем другим наличнпјем угледањем (пасМлИиио-); него је ријеч за тај појам створеиа на основу друге њемачке ријечн: „ћевНг", с којом но емислу „икисмрјо" стојпутнјеспој везн; пнатајје начпн створена. но мојему мпшљењу, врло удесно ријеч: „егбИгпио-". Већ смо навели ријеч : ..досјед- бечке терминолошке • комнсије, која је очигледно створена путем најропскпјега угледања на рпјеч: „егбН/пп^"; а пикако ио оиоме темељнтнјем начипу. но којем је створена та њемачка рпјеч, коју тек, што наведосмо. Кад је већ потреба, да се угледамо, свакако се чпнн. да је овај другн начин угледања згоднпјп од првога. Навешћемо још један прнмјер. Старалнсмо се, да горе докажемо, да рпјеч: „ дужник '• не може бнтп прпмњена нн у један закониц у смислу „сгесНгог". ма. да му је значење нотнуио народно. Њу ннјесу узелн у законе: нп Ннјемцп; нп Чеси; нп Пољаци; ии Србн; нп Хрватп. Онп су узели просто ропскн пријевод рпјечп: ,,сгесИ1:ог" (» - 1аић1<>'ег, \ г еп1е1 ^УЈергусге!, вјеровнпк, поверплац). Пнтање је у томе: може лп се ироћп без тога вулгарнога пријевода, којега народ не разумије, п замијеннтп га обликом створенпјем на основу рпјечп. која бп одговарала у иа-, родном језнку? — Ја барем мпслпм, да је то у српском могућно.