Branič

©3?

Б I' А Н II Ч.

БРОЈ 19

Поред свега тога ја не одустах од својих наваљивања, јер сам снао. ако нага писац н о истом иредмету наново говори, да свагда нма новијех мисли; те ми га најиослије устуии; на чему сам му веома захвалан. Помогло ми јс у томе јога и то, гато у извјегатају ,,Новога Времсна" н но н>ему у ..Браничу" има гријегаака, које је ваљало иснравити. А за то је најбољи начин нријевод п штампање самога говора. По овоме се Богигаићеву говору, у којему су нове мисдн н нов правац од велике научне вриједности, може предвидјети. да ће наука у његову законнку за Црну Гору (којн је сада у гатамии) бнти доведена у иотиуни склад: с народнијем иравнијем обичајнма; потребама; духом; и у онгате живогом. А тај нови правац у законодавству и науци може лако имати ' великог утицаја п изван гранпца нагаега народа. Црна Гора у томе је срећнија од својих сестара: Србије, Хрватске- и Далмације. Пријевод слм намијенио, по одобрењу ншичеву, српском „Браничу", гдје ће бити најнриступачиијн законодавцима и у онште правннцнма и Филодозима. У Паризу 8. Августа 1887 Н. Д у Ч II ћ архимавдрит. Поштована госиодо. Прије неколико времена обећао сам г. иредсједиику овога друштва, да ћу на једном од ваших састанака прочитаги што год пз својих истраживања о питању језика у законодавству. Мило ми је, што имам част, да на овоме вашем првом састанку, којим ночиње година, исиуним то евоје обећање. С иогледом на краткоћу времена, које данас нмам на расположењу за тај иосао, иије ми. јамачио, могуће, да дотакнем сва питања о гој стварп; с тога ћу се ограничити на краткп пријеглед питања: о техничким терлшџима у законодавству. Мислим, да ћете бити са мном сложни, да је то иитање, колико само но себи врнједно и корисно, толнко и по томе, што га до еада није нико научнијем начпном засебио разматрао. То ће ми иослужити за оиравдање, што се овдје ограничавам само на неколике кратке биљешке о ироматрању чп-