Branič

БРО.Т 2°.

Б !• А Н II Ч.

691.

Нрава грижа савестп не гфестаје и не сли/њцје се. >пш је кривад осл ()б()1)С11 или бла го о сућен; она још траје. и иш чезава тек са временом . У нрнвидној грижн савесги. на нротив свн СНО.ЂЉН :шанп 11])еста : ју. плп устунлју место оссћлјпмл за довољства, чнм се нзбегла осуда плп (чиша озбнл>на казна. Пшј нраиој грнжн савестп крпвац се бојн салге споје :шч■ ностн, његова Ј е пнж шј цправљсна на жртае ње.гова делч, н он. ■ чврсто н нскрено нзражава жељц ла поггрд.ва ило, које је цчпн.но . У сдучају нрнв идне гргоке савестн _ кдпнап мнсли на своју дичнос т. н на судбу која га очекује; ол ио нека I мпслп ил су дб у своје Фамидше. али га се ии мадо не тпче туга п зло које је љегов прсступ могао другоме ианетн . Најзад, кривап који ни.1е изгубпо свакп моралнн осећат. и кога мучи г])пука са вести, скро.пан је п жал.остан. о.шг је скра.н лрнгн.у, а. сгро/ ту ам себе- кривац ко.јн је -само незадовољан због учпљеннх дед а, насилан .ј с п страстан, он говорн увек л.утпто. денун цн ра сау ч еснике, н њпх крнвн нгто се налазн у таквом положају. Ето како иризнање својих кривпца и незадово.кство тнго нх је учинио, ннсу увек довољан доказ да кривац осећа грижу савести, а ово и онда, када бп уз ова два Факта ишла мимика, која може да разнежи, као што су сузе или побожност. Нарочито у сдучају убиства. ови психодошки знаци треба Да буду резудтат нраве реакције, која доказује да се у крнвца разбудно морални осећај. Површнп посматраоцп често узпмају* привидну грижу савеети за пстиниту. Усвајајућп као куштешпум истппптс грнже списстп ово иеколико пздо жених пс.ихолошкпх карактера може.мо сада* користећи се ироматрањима, која ћемо на другом месту потиуније нзложитп') у класи обпчних убнстава (за разлнку од убистава које је изазвала страст или лудило), доказатн нотпуно отсуство грпже саве стн за учињено дело. Ако ночнемо _са ттсшгпгвањем посреднпх доказа, којп износе главне карактере пршшдне грнже савестп. мп налазимо . у нрвом реду, утт>н.о_ одрнпан.е извршеннх крнвица . Ово одрицање, као што ноказује жељу да се нзбегне казна, у исго доба очито доказује аисолутио отсуство сваког моралног осећаја код кривца. И ово за то, тито морални осећај не постојп код ведиког зликовца, или је угатпен. Сем историја кривичних ироцеса (ваља иск.т>учнти из њих политичке процесе), који

') О уб иству нрпучаваном у односу на науку, :'аконодавство и сјгдство