Branič

В Р А Н 1! Ч БРОЈ 20

очевидно докалују, да сс нарочито код разбојника констатује овај дух порицања учкњеног дела, ја сам с«м могао, нроматрајући седам стотина осуђ- нпка, у аисанама у Пезаро и КастелФранко, и:*,вестн следећа <акта: Од онпх који су били ос/Нсни за тешке злочпне, ио])ицало је 4 2%; код оппх, на -иротнв. којн су 6 јјл11 у анс.у за матве крнвице (обнчни крад ,'Б1 !вци) с разм етта је б и ла само 21°/ 0 - То ни је све: док у роопјапшнци у Позаро осуђсници одрицпху у сразмери о8°/ 0 , у апсани у КастелФранко, где се тгри.мају осуђеници за кри внјте м ањег зпачаја, одршј,ан,е се .јавл,а у сразмери ч°/ п . Ова разлика јастто показује н ■пхолошко стаље разннх осуђеника. Т<>ме вал>а дрдати ову другу особеноет. Мећу онима , који са велик тш јд јупством олричу. готово сви се представ л>ају као нев ипн и сажал,ују иесрећие околности, које еу их рдагна ле у апсану_, но__ одма аа, тпм^ они се. у разговору . пу.п тају у нтале, које очигледно иоказују да они јогунасто одштчу. Другн једап посредни доказ да пема гриже савестп код рсуђеннка, налазн се у томе, што се они ни лтло не интересцју за невоље, које су могпк нанети сзојим жртвама. Овр непресгаио примећују лнца која живе апсанским живогом. Проматрајући разне апсеннке н сам сгм ово уочио. Осуђеиицн се најмање брину да накнаде гатету коју су учинили; онп су убећени, и ако то неби били, они све чпне да се убеде, да су њпхови дугови исплаћени, и да су они намирени са онима,'које су покрали или нреварили. Овај је Факт угврђен "бројевнма, које нисам могао наћи у етатистицн талијанској, али сам их нагаао у статистици казнених завода Француских. 1 ) Има јога један карактер, који показује потпуно отсуство нраве грижс савестп, то је радост што се избегла свака казна или што се добнла мања казна но што је заслужена. ЈГегран дп Сол сномиње једног игумана, који. спроведен суду, гато је обегачастио п убио једну девојчицу, симулпраше лудило. Искусна и способна лшха не дају се праварити, али поротнпци, изрнчућп да је крив, иризнадогае му олакгаавне околности. „Вративнш се у ћелију, нгуман не могаше уздржати радост тито је умакао емртној казии, он признаде да је симуллрао лудило." Адвокат Кремије, бранећи неке лопове који су у исто времс извршили н убпства, издејетвовао им је олак') 84г1'« I <Тв1 ј >" Н «пз еи Кгапсе за 1874 год. изашла 1877 гој . стр. 02 Т.-1Кођ<>: !>' Н.шмогтПе, Беа еиђШзет<н>1.ч ре:п1епН гсн. Стр. 251.