Branič

694

Б ЈР А Н И Ч.

БРОЈ 20

НОЗ ПРОЈЕК&Т К5.3НЕН0Г ЗАКОНИКА У ИТ1ЛИЈИЗаконодавства се у нашој деценнјн баве како у Европи тако и у Америци променом одн. стварањем казнених законика. Јавни живот се развија упоредо с пндус/грпјом, која ствара нове услове у друштву, а с развитком јавнога жпвота и индустрије иде упоредо и развитак свести у погледу морала, вере и закона. Као што су наши стари стремили к морским и речним обалама, јер су тамо у мору и рекама налазили средства за саобраћај и према томе за увећање и побољшање свог материјалног стања, тако данас, кад је реке и мора застунила железница, јури све к великим нндустриским средиштима, где се бар на нрвп поврнши поглед лакше и брже зарађују дневне потребе, а где се у исто време лакше и брже долази до душевних наслада. Поред осталота наш се век од својнх иретходника разликује у социјалном погледу још и тиме, што се у њему несразмерно брзо концентрују народне масе по градовима. Остављајући за сад на страну зашто и како то бнва, ми мислимо да је то нагомилавање нарочити покретач многим нарочито казненим законима, који се труде, да ново стан.е доведу у известан ред. За потврду ове наномене доста је да нотсетимо на то, да су у последње време издале нов казн. законик Холандска, Њујорк и т. д. а да се ради на промени целокупног казн. законодавства у Руеији, Енглеској, Француекој, Италији и т. д. да и не иомињемо многе специјалне законе казненоправне природе новијега времена. Ми ћемо овом приликом да обратнмо нажњу читалаца на нројекат за нови нталијански казн. законик. На ово нас побуђују две околности, и то прво : што се.цела данашња правна наука у Италнјн одликује нарочито списима по казн. нраву, а као што је лако појмити, ту је онда и полемика најјача п најжпвља; у овом случају тим пре, што је тамо од неколико година узела нарочити мах Ломброзова антрополошко-криминалистичка школа, која нзгледа, да ће не само у казн. праву но н у друштвеним наукама у опгате да створи епоху, а друго с тога, гато се тамо на промени казн. законнка већ одавно ради, те Италија није само с тога још дошла до свог казн. законика, што се тамо у науци није догало до опгатих, позитивних иоставака. У кратком времену од неколико година ово је већ четврти нројекат казн. законика за краљевину Италију.") Италијански министар правде Тојани поднео је његов нрви део скупгатини 11. (23) Новембра прошле године. Овај први део броји 108 чланака, од којих

') Шему еу претходиди пројекхи Ценарделија п Манчинија, Савелија и Песине.