Branič

БРОЈ 20.

Г> Р Л Н II Ч.

уводнп говоре о међународном казн. праву, чланци I. главе о казна.на (облици, мера каине, потнуиост, прелаз из једне врсте к другој, дејство и извршење) чланци II. главе о ка&нилшм де.галт — реатима (основи који искључују казну; покушај ; промашен злочин, оаучешКе и т. д.) III. <> иоништењу казнене тужбе и казне. II ако се код нас у последње време нпсу чули готово никакви |'ласовп.-.о промени нашег казн. законика, ниак мислимо да неће бпти излишно, да овде изнесемо у најкраћим потезима главне, начслне ствари из овога пројекта. Тако се у уводним наређењима дсФинише казн. дело — реат, на следећи начнн : „Реат је свака радња нлн нерадња за коју законик специјално одређује казну. Реати су злочнни, ако нм се противставл.а кргшинална казна, ирестуии, ако се казне иоправном, (читесИопеПе казном или нстуап, ако су остављенн иолицијској казни." Чудновато. Већ у самоме првом чланку разликују се сви досадањи иројекти како међу собом тако и од најновнјега. Док су свп досадањи полициске истуне издвајали из казн. законика и остављали их полициским уредбама закону за јавну сигурност п т. д. дотле се овај враћа нл стару поделу, прокламовану 1791 у Француској ; а за тим отуда нренесему по осталој Еврони. ') У погледу на међународио казн. право одређује пројекат (§ 3) да „се казн. дела пзвршена у земљи од поданика нли странаца кажњавају но закону краљевине." Чудновата су два следећа наређен.а истог §-а: „Италијанском грађанину се сууити у Италији, и ако му је (по истом предмету) већ једном у иностранству суђено" п ..пностранцу, коме је у иностранству суђено . ноже се у Италији још једном судитн." Као што одмах пада у очи, ово и сувшне иротивречи у ошите иримљеном начелу казненог права, да се за исту ствар нико не може два пута нотрзати на одговор (ие 1н8 1П к!ет), а што је у пројекат ушло, објашњује се само уиливом старијих италијанских казнених законика. Остала су наређења у овом одел.ку савремена п одговарају захтевима, који су на овом пољу у последње време застунали нарочито Манчини и Холцендорф. Први одељак I. књиге говорн о казнама. Чл. 10. дели ове у кргшиналне, где долазе а) робпја б) заточење в) прогонство и г) за-

! ) Ова подеда је задржана и у руекох пројекту од 1872 год. протпв чега је уотао нарочито ироФ. Гајер у евојим критичк. студијама под насловом : 1>ег пеие Еи1\\ - иг1' <1ев аИ^ететеп ТћеПз етев 8(;га('8е8С2ђоеће8 Сиг Кн8б1ап(1 у III и 1У. кн.п:ш Листове ХеНзсћгИ'! 1'иг §езатт1е 81гаЛ'ес1еп'У188еп аећаП. Види нарочито III. стр. 606 с.тед. — Њујоршки казн. ::аконпк (§. 4) од 1881. године зна само за злочинв и престуие.