Branič

РОЈ 20. Б Р А Н 11 ч. 671 Најпосле тај иетп процее развоја виднмо и у канпешкт по енглееком казненом нраву. Најпре казне нису бпле саразмерне према величини казнене одговорноепг; а доцннје све је впше и више одржавана равнотежа између те две важие чињенице у казненом праву. Тако се п у енглеском казненом праву у онште, нотврдпло оно опште иравило, да се казнено нраво у сваког иарода мора да развија п мења према самом стуињу народњег образовања и цившнзације. Што је внше образовања постојало код народа, то је и његово казнено право добпјало облпк еве савршенпји и благороднпји. Примењујући то опште начело на енглеско казнено право, Енглезп могу да буду само задовољни са својим казненим правом. јер се не може пребацпти. да оно није напредовало упоредо са ширењем цпвилпзацнје. С тога Енглези нмају и користи, да проучавају развој тог свог казненог ирава. Јер само тако радећи, онп ће бити кадри да мене свога казненог ирава у разном добу. нротумаче савременим стунњем народњег образовања. Но ма колпко да је то истпна са енглеског гледпшта опет не бп било необично питање: да ли је при свем том било вредно, да се п ми Срби бавимо овако детаљном расправом енглеског казненог нрава о крађн? Ми смо мислнли да то није нн за нас било излишно пз два главна разлога. Прво, што за свакога у опште, па и за нас Србе, не може бити без вредностп, ако знамо, како је иостајало, како се развпјало п какво је данас казнено право у народа као што је енглескп. Тек тако можемо бпти у стању да упоредимо своје казнено право о истом питању са страним казнешш правом; као и да спазимо мане и празнине нашег казненог права, а нарочпто да постанемо спремни да све то ионравимо. И друго, општа корнст овакве расправе 'јест V у томе, што смо се мн, п ако говорећн епецијално о енглео ком казненом праву, — нрн свем том трудпли, да у ој > сј расправи изнесемо више иачела о крађп у опште. А гак^в рад само може да послужи правилном н коректном погледу на начела, која треба да буду основа казненом нраву код